Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

FARMSKE PRAKSE KOJE OBLIKUJU PREDELE
POVOLJNE ZA RAZVOJ TURIZMA
Civilizacija je prešla dug put od principa dobijanja dovoljno hrane do obezbeđivanja bezbedne
hrane. Može se reći da je to put od moguće održivog do nemoguće održivog i obrnuto.
Drugi možda prigovaraju ovakvom mišljenju, a na kraju bi i jedni i drugi mogli biti u pravu.
Kako je sve ovo počelo Najprimitivniji način obezbeđivanja hrane je bilo jednostavna učešće
u prirodnoj lancu ishrane: jesti i biti pojeden. Trčanje za hranom, ili da neko drugi trči
za vama kao hranom, može da zvuči zabavno, ali u stvari nije. Jednostavno, ovo nije moglo
večno da traje. Zašto Prvo: bilo je previše nesigurno. Drugo: zahtevalo je dosta energije i
vremena. S povećanjem stanovništva morala je da se traži bolja opcija a s prelaskom na zavisnost
od sakupljanja „besplatne hrane” polako se išlo ka proizvodnji hrane. Poljoprivreda je
rođena. To je bilo mesto gde su s prvim koracima napred napravljene i prve greške.
Na samom početku poljoprivreda je bila veoma primitivna i zasnivala se na imitiranju
prirodnih sistema, pri čemu se samo menjalo mesto dešavanja – bliže ljudskim naseljima
sađenjem različitog semenja i korenja, i ograđivanjem divljih životinja ili selidbe za njima.
Korišćenjem raspoloživih potencijala životinja i biljaka, bez ikakvih posebnih intervencija
u životnoj sredini, ljudi su obezbeđivali izvesniji opstanak i bolje uslove za život. Za prvu
primitivnu proizvodnju ljudi su koristili samo lako dostupan prostor travnjaka.
Prva poboljšanja su napravljena u organizaciji rada stvaranjem prvih komuna, konstruisanjem
alata za uzgajanje itd. Sledeći korak bio je izbor produktivnijih životinjskih jedinki
i biljnih sorti, čime se obezbeđivala bolja praksa skladištenja proizvoda i prva prerada u
trajnije proizvode. Ali najneverovatnija prednost je učinjena promenom životne sredine.
Mala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji 177