Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

Standardi bezbednosti hrane i lanca snabdevanja ruralnog turizma hranom
Bezbednost hrane je naučna disciplina koja se bavi rukovanjem, pripremom i skladištenjem
hrane na načine kojima se sprečavaju oboljenja koja se prenose njenim konzumiranjem.
Ovo uključuje izvestan broj postupaka koje bi trebalo slediti kako bi se izbegle
potencijalne opasnosti po zdravlje. Hrana može preneti uzročnike bolesti, ali takođe može
da bude i podloga za razvoj mikroroganizama koji prouzrokuju kvarenje i zatrovanost
hrane. Rasprave o genetičkoj bezbednosti hrane uključuju i takve teme koje kao posledicu
uticaja genetički modifikovane hrane na zdravlje navode i štetu za dalje generacije,
potomke onoga ko je takvu hranu konzumirao i genetsko zagađenje životne sredine.
Teorijski, zagađenje hrane je moguće sprečiti u 100% slučajeva poštovanjem pet ključnih
principa higijene hrane, u skladu s preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
1. Sprečiti kontaminaciju hrane patogenima koji se prenose sa ljudi, životinja i štetočina.
2. Odvojiti sirovu od kuvane hrane radi sprečavanja kontaminacije kuvane hrane.
3. Kuvati odgovarajuće vreme i na odgovarajućoj temperaturi da bi se uništili patogeni.
4. Skladištiti hranu na odgovarajućoj temperaturi.
5. Koristiti čistu vodu i kuvane materijale.
Vlaški kačamak od belog kukuruznog brašna, serviran
na daščici i sečen drvenim nožem, poseban je doživljaj
za turistu. Mnogi segmenti tradicionalne pripreme i
služenja hrane , međutim, u budućnosti mogu doći pod
udar regulative o bezbednosti hrane ukoliko se ne inicira
njeno prilagođavanje, koje će omogućiti izuzimanje
služenja tradicionalne hrane od strogih propisa.
Zakon o bezbednosti hrane u Srbiji
(2009) propisuje opšte uslove upravljanja
bezbednošću hrane i ishrane,
obaveze i odgovornosti onih koji se
bave hranom i ishranom, definiše brz
sistem uzbunjivanja, hitnosti i upravljanja
kriznim situacijama, higijenu i
kvalitet hrane i ishrane. Cilj ovog zakona
je da osigura visok nivo zaštite
ljudskog života i zdravlja i zaštiti interese
potrošača, uključujući principe
dobre prakse u trgovini hranom,
uzimajući u obzir, tamo gde je to moguće,
zaštitu dobrobiti i zdravlja životinja
i zdravlje biljaka, kao i zaštitu
životne sredine. Hrana se definiše kao
nebezbedna ukoliko je štetna po ljudsko
zdravlje i nije pogodna za konzumiranje.
Hrana nije pogodna za ljudsku
ishranu ukoliko je neprehivatljiva
u smislu roka upotrebe, kontaminacije
ili nekog drugog spoljnog faktora,
truljenja, pokvarenosti ili sušenja.
Mala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji 147