Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

Predlog Uredbe o instrumentu za pretpristupnu pomoć (IPA II) Evropskog parlamenta i
Saveta (7. 12. 2011) uveliko ukazuje na to da će Evropska unija nastaviti da pruža tehničku
i finansijsku pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima da usklade svoje
institucije i privredu sa standardima i politikama EU u okviru nove finansijske perspektive
2014–2020. Iako će cilj novog IPA ostati isti: oslanjanje na politiku proširenja podržavanjem
zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u njihovim pripremama za članstvo u
EU, još nije jasno kakav će biti oblik nove IPA. Ipak, već je očigledno da će nastati određene
promene. Neki od ključnih novih trendova koji proizlaze iz Predloga mogu se sumirati
kao jačanje sektorskog pristupa, fokusirajući se na inovativne mehanizme finansiranja,
pristup raznim vrstama pomoći koje više ne zavise od statusa kandidata/potencijalnog
kandidata i uvođenje višegodišnjeg planiranja da se obuhvati trajanje narednog višegodišnjeg
finansijskog okvira.
Da bi mogla da se koriste sredstva IPARD, Srbija treba da stvori apsorpcioni kapacitet i
odgovarajući fiskalni prostor. Lekcije naučene od novih članica ukazuju da su nedovoljni
apsorpcioni kapaciteti potencijalnih korisnika jedan od ključnih razloga niske efikasnosti
pretpristupnih programa. Pretpristupno iskustvo u mnogim zemljama pokazuje da kampanje
informisanja javnosti predstavljaju važno sredstvo za stvaranje potražnje za pretpristupne
fondove.
Pošto su procedure prijavljivanja i zahtevi previše komplikovani za poljoprivrednike i
seoske preduzetnike, potrebno je da se na terenu izgradi podrška za pripremu predloga.
Koordinacija donatora u smislu pružanja podrške stvaranju takve savetodavne službe
može biti od ključnog značaja, ali se oni moraju racionalno i sinhrono koristiti, koliko god
je to moguće. „Grupa za koordinaciju pomoći” za poljoprivredu i ruralni razvoj formirana
je da se usredsredi na razvoj odnosa s donatorima. Ovu grupu predvodi Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, kopredsedava Delegacija EU i sastoji se od oko 20
donatora koji se redovno sastaju s predstavnicima različitih sektora u okviru Ministarstva.
Ovim se omogućava razmena informacija i stavova, kao i usredsređenija diskusija o tehničkim
pitanjima. Dokument o proceni potreba Srbije 2011–2013. definiše niz prioriteta
za poljoprivredu i ruralni razvoj. Poljoprivreda je fokusirana na potrebe da se poveća konkurentnost
poljoprivrede, poboljša bezbednost hrane, i obezbedi da dobrobit životinja i
zakoni o zdravlju bilja budu usklađeni s integrisanim pristupom EU bezbednosti hrane.
Ruralni razvoj je usmeren na to da ruralna područja postanu više održiva kroz podsticanje
diverzifikacije ruralne ekonomije, unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima i
unapređenje agroekološkog kvaliteta životne sredine i biodiverziteta.
Programom IPA 2012. u ovom sektoru je predviđeno izdvajanje od 15,6 miliona evra.
Ova podrška je racionalizovana kroz pet mera u predlogu sektora čiji su ciljevi: razvijanje
kapaciteta za unapređenje ustanova za preradu hrane i samim tim kvaliteta i bezbednosti
mesnih i mlečnih proizvoda; razvijanje strateškog pravca za upravljanje životinjskim nusproizvodima;
jačanje kontrole nad upotrebom pesticida; stalni napori da se smanji pojava
besnila i klasične svinjske kuge s posledičnim potencijalom za poboljšanje kvaliteta stoke
i prerađivačkih ustanova; razvijanje kapaciteta za unapređenje ruralnog i poljoprivrednog
razvoja, bezbednosti hrane i zaštite potrošača u Srbiji u skladu s evropskim standardima
204
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja