Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

Treba, dakle, nastojati da se dalje unapređuju i održavaju kapitalni resursi onog prostora
kojim se bavimo. Kapital je stalna zaliha dobara koja pripadaju jednom ruralnom prostoru
i od kojih možda zavise njegova budućnost i dobrobit njenih ljudi i naselja. Četiri vrste
kapitala odgovaraju svakom od četiri stuba razvoja.
• Ljudski kapital uključuje lične ljudske veštine, znanje, iskustvo itd. Ovaj kapital
se može unaprediti obrazovanjem, obukom i „izgradnjom kapaciteta”, uz izvestan
napor da se zadrže mladi i vešti ljudi ili privuku sposobni ljudi iz drugih krajeva.
• Privredni kapital uključuje već ustanovljena preduzetništva svih vrsta (farme, preradne
kapacitete, usluge, turističke objekte) i proizvode ili sirovine iz okruženja
(kao što su proizvodi gazdinstava i šuma, termalne vode, čak i otpad iz postojećih
fabrika) koji mogu stvoriti osnovu za postizanje veće dodate vrednosti. Ova vrsta
kapitala može se unaprediti širenjem preduzeća, stvaranjem novih preduzeća ili
jačanjem privrednih lanaca na posmatranom lokalitetu.
• Ekološki ili prirodni kapital uključuje zdrave eko-sisteme, čiste reke, čist vazduh,
prirodu, tzv. kulturne pejzaže i istorijske zgrade (rezultat delovanja čoveka). Ovaj
kapital se može zaštiti i unaprediti tako što će se izbegavati one aktivnosti koji bi
mu nanele štetu. Dakle, treba ih koristiti na načine koji ih održavaju i obogaćuju, a
uz to su potrebni za korist društva i privrede.
• Društveni ili institucionalni kapital uključuje formalne i neformalne institucije i
mreže kao što su škole, zdravstveni centri, društva i klubovi, lokalne samouprave,
socijalni servisi. Ovaj kapital se može unaprediti održavanjem snage i demokratske
odgovornosti javnih institucija, razvojem kapaciteta za upravljanje javnih službenika,
jačanjem civilnog društva i izgradnjom partnerstva koji je u centru procesa
lokalnog razvoja.
Ruralni razvoj u Srbiji uveliko zavisi od konačnog jačanja svesti da primarna poljoprivredna
proizvodnja i eksploatacija prirodnih resursa ne mogu same da održe ruralnu ekonomiju.
Njena nova struktura, međutim, mora biti izgrađena na postojećem kapitalu, koji
onda može dalje stvoriti napredak. Polazak od nule je moguć, ali je vrlo skup. Istorijska
linija ekonomskih aktivnosti u lokalnoj sredini brzo i jeftino će posvedočiti o postojećem
kapitalu i dobrim praksama, ili greškama zabeleženim u iskustvu lokalne zajednice.
Lokalna ekspertiza može obezbediti vredne inpute koji se mogu ukrstiti sa spoljnom ekspertizom
i ad hoc procenom postojećeg stanja i mogućnosti, a ova sinergija jedina može
da izrodi najverovatnije uspešno i održivo rešenje.
Proširenje primarnog sektora je još moguće uvođenjem održivog upravljanja zemljištem,
vodom, pašnjacima i šumama u većini područja Srbije. U Srbiji je zemljište nepovoljno za
poljoprivredu pogodno za intenzivniju proizvodnju drveta i ostalih šumskih proizvoda:
lekovitog bilja, šumskog voća, pečuraka, kao i parapoljoprivrednih proizvoda iz pčelarstva.
Uzgoj divljači i akvakultura mogu pomoći da pritisak lova i ribolova na prirodne
resurse ribe i divljači bude manji. Ruralne oblasti koje, zbog ograničenosti zemljišnih resursa,
ne mogu da iznesu intenzifikaciju poljoprivrede zahtevaju očuvanje tradicionalnih
Mala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji 45