Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
to doprinosi njihovom samopouzdanju, kao i izgradnji ljubavi i simpatija između urbanog<br />
i <strong>ruralnog</strong> stanovništva – gostiju i domaćina. Međutim, ponekad u srpskim seoskim događajima<br />
nedostaju mogućnosti za aktivno učešće gosta u događaju i kvalitetna zabava ili<br />
čak i bolje obrazovna zabava za decu u kojoj se ogleda ruralno nasleđe.<br />
Organizatori događaja su uglavnom nadahnuti pojedinci, bez obzira na to da li dolaze iz<br />
lokalnih vlasti, turističkih organizacija ili NVO. Neki istraživači smatraju da su oni često<br />
preokupirani samo sopstvenom prezentacijom (SeCONS, 2011), ali iskustvo na terenu govori<br />
da je tu više reč o entuzijazmu i strasti za sopstveno selo, seosko područje ili ljubavi za<br />
ruralno nasleđe, prirodno i kulturno. Iako većina seoskih događaja ima izvesnu finansijsku<br />
podršku od javnog sektora ili donatora, retko ih organizuju ekipe stručnjaka. Dostupna finansijska<br />
podrška po pravilu nije dovoljna da pokrije ambicije, pa su dobrodošli dobrovoljci<br />
sposobni da improvizuju. Mnogo dobrih ideja odozdo za seoske događaje nikada nije dobilo<br />
priliku da preraste u jedan takav događaj, što je šteta, jer neki drugi za koje se dobijaju visoke<br />
subvencije zbog jakih lobija nikada nisu ostavili lokalnom stanovništvu ništa više od smeća<br />
na zemljištu na kome su bili organizovani. S druge strane, neki istraživači čak tvrde da su<br />
sredstva uložena u ovu oblast prevelika ako se posmatraju kao investicije, a da se one često<br />
ne mogu smatrati ekonomski opravdanim. Oni takođe veruju da je značaj ovih događaja u<br />
smislu donošenja prihoda seoskim domaćinstavima ograničen (SeCONS, 2011).<br />
Ipak seoski događaji su prava prilika za predstavljanje vrednosti kulturnog nasleđa, uključujući<br />
tradicionalne vrednosti i one moralne, kao i vrednosti tradicionalnog odnosa lokalne<br />
zajednice prema prirodnim resursima. Mogućnosti događaja ukorenjeni u prirodno i<br />
kulturno nasleđe ne priznaju se kao mogući važan činilac ruralne ekonomije. Dosadašnja<br />
iskustva s događajima organizovanim na primer na arheološkim nalazištima kao što su<br />
Sirmijum, Viminacijum, Feliks romulijana, Lepenski vir itd. potvrdili su visok nivo atraktivnosti<br />
za turiste koji može doneti korist i okolnim ruralnim područjima. Međutim, čak i<br />
one kulturne vrednosti koje se priznaju kao razvijene i podržane kroz strateško planiranje<br />
i promovisanje turističkih destinacija i puteva, kao što je ITINERARIUM ROMANUM<br />
SERBIA još uvek nemaju interes za integraciju s lokalnim ruralnim zajednicama, već ostaju<br />
stešnjene u prilično elitnim urbanim okvirima nauke i visokog društva, udaljenih institucija<br />
koje smatraju da ovim kamenčićima nije potrebno da u sebe upliću fino tkanje lokalnih<br />
seoskih tradicija. Očigledno je da će zaštita spomenika kulture imati velike koristi ako lokalna<br />
zajednica počne da ih oseća kao deo svog<br />
života i prostora, a ne samo kao područja u kojima<br />
je postavljena zabrana na takav način da ona<br />
postaju prazan prostor na karti njihovih života. A<br />
kada bi bilo obrnuto, to bi moglo doneti ekonomsku<br />
korist seoskom stanovništvu koje neće biti<br />
srećno samo ako dobije posao čuvara na ulazu<br />
već i da izrazi svoje talente i prodaje svoje usluge<br />
i proizvode. Neki budući atraktivni seoski događaji<br />
mogu da idu dublje u istoriju i ožive preistorijska<br />
plemena, rimsko seljaštvo i plemstvo VILA<br />
RUSTICA ili srednjovekovne ruralne zajednice.<br />
194<br />
Održivi <strong>turizam</strong> u <strong>funkciji</strong> <strong>ruralnog</strong> <strong>razvoja</strong>
Change language