Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

njaci formirani u šumskoj zoni, kao i oni prirodni ili primarni (ukupno oko milion hektara),
raspoređeni u završnoj fazi razvoja vegetacije na mestima neprikladnim za šumski pokrivač,
uključujući visokoplaninske (iznad zone šuma) zone, zone plavnih zemljišta u nizijskim dolinama
i kseričnim stepskim i/ili zaslanjenim staništima u severnom delu zemlje (Vojvodina).
Mapa poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti bila je rezultat projekta
„Podrška za agroekološke politike i programiranje” u Srbiji koje je finansijski podržao
BBI-Matra, sprovodio Avalon, IUCN, IEEP i „Natura Balkanika” u 2009. i 2010. godini.
Projektom je određeno deset tipova sistema poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne
vrednosti za Srbiju koji spadaju u 3 osnovne kategorije: stočarstvo, jednogodišnji usevi i
stalni usevi. Projekat je usmeren i na razvoj 2 pilot-agroekološka programa mera za kontrastna
područja gde je nastavak tradicionalnih poljoprivrednih praksi važan za očuvanje
biodiverziteta povezanog sa sistemima poljoprivredne proizvodnje i poljoprivrednim
zemljištem visoke prirodne vrednosti (Banat i Stara planina). Priručnik o agroekologiji
za Srbiju napravljen je da pomogne izradu prvog agroekološkog plana. Na osnovu datih
smernica u ovom priručniku, UNJDP STRD izradio je 3 od 5 odabranih mera za budući
IPARD od kojih jedna doprinosi očuvanju tradicionalnih poljoprivrednih sistema
i poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti koje od njih zavisi. Program mera
podrške razvijen je korišćenjem novih iskustava iz tekućeg Projekta reforme srpske poljoprivrede
u tranziciji (STAR) MPŠV, pri čemu su prvi put sprovođene agroekološke mere
za upravljanje pašnjacima. Ova sinergija je obezbedila realne proračune i sadrži mere koje
je predložio MPŠV 2010. godine.
Ekstenzivna ispaša ovaca na pesku u Banatu
182
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja