Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

konkurencije, a koji možda ne bi bili izraženi u uslovima monokulture. Gajenje lekovitog
bilja u sličnoj sredini zahtevaće da se ono široko rasprostranjuje u različita (za poljoprivredu)
marginalna područja, planine, močvare, peščane i slične terene. Male lokalne farme
imaće u tome veoma važnu ulogu jer ta aktivnost može da obezbedi mogućnosti za
povećanje prihoda od njihovog intenzivnog upravljanja zemljištem. Ta korist može biti i
indirektna jer uvođenje ekstenzivnog gajenja lekovitog bilja može da im pomogne da na
održiv način upravljaju vrednim predelima i seoskim prostorom u celini i pritom zarađuju
novac. Održavanje poljoprivrednog zemljišta visoke prirodne vrednosti i poluprirodnih
sredina koje su privlačne za turiste koliko i drugi proizvodi koji se iz njih dobijaju može
povećati interesovanje za njihovu ponudu u okviru ruralnog turizma. Pošto lekovito bilje
igra jednu od centralnih uloga u seoskim običajima, kao tradicionalni lekovi ovi proizvodi
uz dodatu vrednost mogu postati važna roba za stavljanje u promet ukoliko se uloži u
preradu i pakovanje koje odgovara savremenim standardima. Gajenje lekovitog bilja na
lokalnom nivou je važno i kako bi se sprečili degradacija životne sredine i gubitak genetičke
raznovrsnosti, kao i gubitak podsticaja da se sačuvaju divlje populacije.
Kada govorimo o ogromnom bogatstvu i raznovrsnosti lokalne flore u Srbiji, to možemo
ilustrovati brojem lekovitih biljaka. Poznato je više od 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih
je oko 400 zvanično registrovano i 280 ih je u prometu. Sto pedeset dve biljne vrste su
zakonom zaštićene od korišćenja i prometa na tržištu, a podležu kontroli sakupljanja. To
znači da je 10% ukupnog broja vrsta lekovito (Stefanova i Ivanov, 2010). Raznovrsnost
jestivog zeljastog bilja i divljih plodova je čak i mnogo veća.
Lokalne poljoprivredne kulture, divlji plodovi,
jestivo zeljasto bilje, lekovito bilje i pečurke,
divljač i riba deo su gastronomije srpskih
seoskih zajednica i njihove tradicije. Količine
dozvoljene za sakupljanje, ili saradnja s upravljačima
lovišta i ribarskih centara mogu lokalnoj
zajednici doneti korist na održiv način uvođenjem
prerade i plasmana kroz turizam kao
mehanizma dodavanja vrednosti. Međutim,
potrošnja lokalnih biljaka nije jedini način da
se privuku turisti. Interesantna opcija za turiste
avanturističkog duha su misije preživljavanja
u prirodi. Sakupljanje aromatičnog i lekovitog
bilja je takođe jedna od opcija. Priprema zimnice
– sokova, džemova i sl. takođe privlači
interesovanje koliko i kupovina ovih proizvoda
direktno od domaćina. Zahvaljujući globalizaciji,
otvaraju se jaka specijalizovana tržišta
tradicionalnih proizvoda širom sveta. Proces
otvaranja tržišta je toliko brz da lokalnim zajednicama nedostaje vremena i kapaciteta da
mu se prilagode. Dobar primer je i uvođenje standarda za bezbednost hrane u lovstvo, pri
čemu se novim propisom zahteva uvođenje rashladne opreme za trupove u redovnom pro-
Mala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji 175