Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
nih razloga, zbog skromnog izbora namirnica i oskudnog pribora za pripremu i čuvanje<br />
hrane. Takva hrana ima sve odlike moderne spore hrane. <strong>Srpska</strong> kuhinja ima dugu istoriju<br />
i razvijana je pod raznovrsnim uticajima osvajača iz različitih kultura. Rezultat koji je<br />
danas zvanično srpska kuhinja je mešavina grčkog, vizantijskog, orijentalnog, austrougarskog,<br />
ruskog i francuskog kulinarskog nasleđa s lokalnim navikama u ishrani (Gastromag,<br />
2011). Moderne zelene pijace nude nove mogućnosti koje se mnogo razlikuju od ograničenog<br />
broja kombinacija iz prošlosti.<br />
Hrana u Srbiji se vekovima delila<br />
na posnu i mrsnu i izbor je bio<br />
prilično ograničen. Ova situacija<br />
je preovladavala krajem XVIII<br />
i početkom XIX veka. Osnovne<br />
namirnice su bile posne: pasulj,<br />
krompir, luk (crveni, beli i praziluk),<br />
kiseli kupus, paprika (sirova,<br />
suva i kisela), riba, povrće (sirovo,<br />
suvo ili kuvano), pirinač, kupus,<br />
boranija, sirće, rasol, kukuruzno i<br />
pšenično brašno, pečurke i tikva. Većina domaćinstava imala je zalihe ovih namirnica.<br />
Za mrsne obroke uglavnom su korišćeni sir, kiselo mleko, mleko, meso, jaja, mast i suva<br />
ovčetina. Razvoj srpske nacionalne kuhinje počiva na nasleđu slovenskih naroda koji su<br />
naselili Balkansko poluostrvo, ali je nezvanični početak srpske kuhinje vezan za dinastiju<br />
Nemanjića. Dinastički i monaški duh utkani su u osnovu srpske kuhinje, pa je ona u srednjovekovno<br />
vreme bila na nivou evropske (Gastromag, 2012).<br />
Bez obzira na to koliko je moderna srpska kuhinja u stanju da se prilagodi savremenom<br />
snabdevanju sirovinama iz intenzivne poljoprivrede, ona je duboko ukorenjena u lokalnim<br />
rasama i varijetetima gajenih i divljih životinja i bilja<br />
i tradicionalnim receptima prerade, koji im daju<br />
poseban ukus i duh. Da bi se mogla ponuditi prava<br />
hrana srpskog sela, neophodno je imati znanje o sirovinama<br />
karakterističnim za pojedine regione, začinima,<br />
jelima i navikama u služenju i obavezno ih koristiti<br />
u skladu s pravilima savremene gastronomije.<br />
Takođe je ključno uspostaviti ravnotežu između<br />
ponuđene hrane i aktivnosti u koje je gost uključen<br />
jer prejaka hrana u količinama namenjenim za težak<br />
rad u polju ili gozbu ne može biti pogodna kao<br />
svakodnevna ponuda turistima. Posluživanje hrane<br />
u prirodi s organizovanim učešćem u nekim poljoprivrednim<br />
poslovima može biti isto tako atraktivno<br />
kao i sama hrana. Osamdeset odsto ponuđene<br />
hrane treba da potiče iz neposrednog okruženja<br />
144<br />
Održivi <strong>turizam</strong> u <strong>funkciji</strong> <strong>ruralnog</strong> <strong>razvoja</strong>
Change language