Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

Iako je endogeni razvoj mnogo više održiv pristup ruralnom razvoju, balans „internih” i
„eksternih” elemenata je važan, i nije mudro planirati da drugi preuzmu odgovornost za
vaše sopstvene aktivnosti. Zlatno pravilo u skladu s ovim je: „Finansirajte svoj program, a
ne programirajte finansije drugih.” Ovo znači da lokalne akcione grupe i partnerstva treba
da jasno znaju šta žele da postignu, da bi potom tražili fondove i implementirali planirane
aktivnosti. Novac bi trebalo smatrati sredstvom, a ne ciljem. Lokalni razvojni programi
prvenstveno zavise od energije i posvećenosti ljudi i partnera koji su uključeni. Bez ove
energije i posvećenosti ni veće količine novca ne bi bile korisno upotrebljene. Ipak, finansijska
podrška je vitalna i selekcija aktivnosti s jednakim nivoom prioritetnosti trebalo bi
da budu izvršena u skladu s prognozom dostupnosti fondova iz različitih izvora. Kao što je
istaknuto (Shortall i Shucksmith, 1998. cit. Nemes, 2006), „Razvoj nije samo uvećanje robe
i usluga koje je obezbedilo i konzumiralo društvo. On takođe omogućava zajednicama da
imaju veću kontrolu nad svojim odnosima sa životnom sredinom i drugim zajednicama.”
Zbog toga endogeni pristup „predstavlja značajnu promenu od investiranja u fizički kapital
do investiranja u razvoj znanja, veština i preduzetničkih sposobnosti lokalne populacije”
(Nemes, 2006). Standardni pristup bili bi poboljšanje, podizanje kapaciteta, pažljivo
dizajniranje društvenih zbivanja i obezbeđenje odgovarajućeg treninga. Međutim, strategija
može pasti ukoliko sve to ne podržava razvoj institucija kroz centralne politike i
određene političko-institucionalne sporazume, koji mogu pomoći stavkama endogenog
razvoja. Ovo je mesto gde lokalna administracija i političke strukture imaju odgovornost
da utiču na nacionalne strukture i, ukoliko nisu u mogućnosti da to sami obave, trebalo
bi da udruže svoje napore s drugim ruralnim zajednicama koje imaju sličan interes za to.
Da bi se uspešno
javno upravljalo
inkorporiranjem
lokalnih potreba u
politike ruralnog
razvoja na nacionalnom
nivou, lokalno
stanovništvo bi
trebalo da upotrebi
sve raspoložive resurse,
uključujući
mehanizme predstavljenosti
u nacionalnom
parlamentu,
kanale lokalne
LEADER pristup Evropske unije dobro odgovara potrebama lokalnih
ruralnih zajednica u Srbiji. On podrazumeva osnaživanje saradnje u
administracije na
ruralnim oblastima za postizanje zajedničkih razvojnih ciljeva.
višem niovu, debate
civilnog društva, regionalne strukture itd. Nema mesta unutrašnjim animozitetima između
različitih aktera, javnog i privatnog sektora, vladinih struktura i nevladinih organizacija
koja su, na nesreću, deo stvarnosti u Srbiji. Samo usaglašene akcije od donjeg do najvišeg
nivoa mogu doneti rezultate – trening ili provera ovakvog pristupa, ukoliko je uspešna,
86
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja