Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

jenske prakse, analizom kvara i kritičnim kontrolnim tačkama (HACCP). Proizvođači
hrane bi trebalo da koriste dobre proizvodne i higijenske prakse, kao i da implementiraju
HACCP.
Proizvođači hrane bi trebalo da imaju stalno zaposlene ljude koji će biti odgovorni za
implementaciju dobrih proizvodnih i higijenskih praksi, kao i implementaciju HACCP.
Bez obzira na odredbe člana 47 ovog akta, ministar zdravlja može propisati varijacije vezane
za sitne proizvođače hrane, u cilju regulisanja njihovih radnih operacija, uzimajući
u obzir relevantne faktore rizika ukoliko takve varijacije ne pogađaju dostizanje ciljeva
ovog akta. Izuzeće od paragrafa 1 ovog člana može biti propisano u slučaju primene tradicionalnih
metoda u različitim stadijumima proizvodnje i distribucije hrane, i onima koji
posluju s hranom a locirani su u predelima gde postoje specifična geografska ograničenja.
Odstupanje od odredaba paragrafa 1 ovog člana može biti u vezi s konstrukcijom, dekoracijom
i opremanjem kapaciteta u poslovanju s hranom.
Dobra proizvođačka praksa je prvi korak ka prihvatanju i primeni modernih standarda o
bezbednosti hrane.
HACCP je primenjiv na svim nivoima
proizvodnje. Svako ko dolazi u kontakt
s proizvodom na bilo kom nivou njegovog
tretmana, prerade ili distribucije
mora da primeni principe HACCP-a.
Industrijski sektori koji zahtevaju implementaciju
HACCP su: proizvodnja,
prerada i pakovanje, skladištenje,
transport i distribucija, priprema i
distribucija hrane – za bolnice, hotele,
restorane, avio i druge kompanije, prodaja
– maloprodaja i usluge. Primena
HACCP u obezbeđenju hrane u ruralnom turizmu još uvek se ne zahteva. Umesto njega
je predviđena primena dobre higijenske prakse. I HACCAP i dobre higijenske prakse
su mere predostrožnosti. Uspeh implementacije HACCP sistema zavisi od obrazovanja
i treninga zaposlenih. FAO je obezbedio seriju treninga za implementaciju standarda o
bezbednosti hrane u preradi povrća, voća i mesa, u domaćinstvima za direktan marketing
i prodaju u ruralnom turizmu.
HACCP je najveću popularnost stekao tokom 1990-ih sa narastajućom brigom potrošača
o bezbednosti hrane. HACCP je sada široko prihvaćen sistem upravljanju bezbednošću
hrane koji daje procedure koje treba pratiti na kritičnim tačkama duž proizvodnog lanca.
Nakon 2005. godine, srpski MAFWM predstavio je podsticajne mere finansijske podrške
kompanijama koje je trebalo da podnesu troškove sertifikacije i investicije za uvođenje
HACCP sistema u prerađivačke kapacitete. Kao rezultat toga, samo u sektoru koji se bavi
voćem i povrćem 116 kompanija je dobilo sertifikaciju između 2005. i 2008. godine.
150
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja