Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

uslovima koji se odnose na njihovo prikupljanje i poreklo. Alge se takođe mogu smatrati organskim
proizvodima, sve dok je oblast proizvodnje i berbe u skladu s određenim uslovima.
Organska stočarska proizvodnja mora biti u skladu s određenim pravilima o poreklu:
životinje koje se u njoj koriste moraju biti rođene i odgajane na organskim gazdinstvima,
uglavnom prirodno uz prevenciju bolesti, čišćenje i dezinfekciju isključivo korišćenjem
preparata koje je odobrila Evropska komisija. Slična specifična pravila važe i za
akvakulturu.
Komisija odobrava korišćenje ograničenog
broja proizvoda i supstanci
u organskoj poljoprivredi. Ovi proizvodi
mogu biti za biljke, životinje,
negu i čišćenje objekata koji se koriste
za stoku i biljnu proizvodnju.
Komisija takođe može postaviti
određene limite i uslove za primenu
ovih proizvoda. Gazdinstva koja ulaze
u novu organsku poljoprivrednu
aktivnost moraju proći kroz period
konverzije. Pravila propisana ovom regulativom takođe određuju ovaj period konverzije.
Organske hrana mora sadržati organske sirovine i ne može se obrađivati upotrebem hemijskih
rastvarača. Obrađena hrana mora da sadrži sastojke uglavnom poljoprivrednog
porekla. Ostali sastojci su dozvoljeni ako se ovlašćenje traži od Komisije. Organski kvasac
mora biti proizveden od organskih supstrata i drugih dozvoljenih sastojaka.
Organska poljoprivreda u Srbiji razvija se u poslednjih dvadeset godina iako je najintenzivniji
rast zabeležen u poslednjoj deceniji. Razvoj organske poljoprivrede u Srbiji pokrenule
su nevladine organizacije, naročito udruženja „Terras” iz Subotice, koje je osnovalo
i finansiralo i prvu bio-školu. Od 2001. usvojene su tri verzije Zakona o organskoj proizvodnji
u Srbiji. Poslednja verzija – Zakon o organskoj poljoprivredi, koji je stupio na snagu
januara 2011. godine, u potpunosti je u skladu s pravilima i propisima Evropske unije.
MPŠV podržava razvoj sektora organske poljoprivrede obezbeđujući isplatu po hektaru
za organsku biljnu proizvodnju i po grlu za organsku stočarsku proizvodnju (Stefanova i
Ivanov, 2010).
Prema MOAN istraživanju (Al Bitar cit. Čikić J. i Petrović Z. 2010), Srbija je na drugom
mestu u mediteranskim zemaljama, posle Italije, po sertifikovanim površinama pod organskom
proizvodnjom divljeg voća. Tačni podaci još ne postoje, ali se u Nacionalnom
akcionom planu za razvoj organske poljoprivredne za period 2010–2015. navodi da su 224
gazdinstva uključena u organsku proizvodnju sa 596 ha, od čega je 265 ha u konverziji, ali
je u MPŠV registrovano samo 47 lica, od kojih su 44 proizvođači. Planom je predviđeno
povećanje organskih poljoprivrednih površina na 50.000 ha do 2014. godine. Očekuje se
da će ovaj cilj država Srbija podržati snažno tehnički i finansijski i da će pružiti uslove za
korišćenje EU pretpristupnih fondova.
Mala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji 131