Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

se davno penzionisali, ostali ili se vratili iz spoljašnjeg sveta postigavši istaknute karijere.
Luksuz izbegavanja nekih od njih ne predstavlja pametno rešenje.
Realističan pristup analizi sopstvenih resursa – postojeće prednosti, slabosti, mogućnosti
i pretnje kao i istorija aktivnosti, uspesi i neuspesi i procena potreba u sadašnjoj i budućoj
stvarnosti je od suštinskog značaja za ruralne zajednice, a imperativ za male poljoprivrednike
jer su oni već decenijama osuđeni na propast. Žrtvovanje sitne poljoprivrede u korist
„moderne ekonomije” zbog globalizacije je već urađeno i može se desiti da preostali mali
poljoprivrednici ne prežive do konačnog zaključka da je to bilo pogrešno i preokreta na
akciju spašavanja. Znajući srpsku praksu u kojoj nema načina za nadogradnju ka budućem
uspehu, već sve mora da počne iznova, od nule, dok se zaostaje u svim aspektima
razvoja života i ekonomije, postoji potreba da seosko stanovništvo preduzme akciju da
promoviše svoje potrebe, a ne da čeka da neko shvati da su u nevolji. Sva spoljna pomoć
je, naravno, dobrodošla.
Akcija mora odmah da počne zajedno s dugoročnim akcionim planiranjem. Cilj je da
počne da se rešava jedan po jedan prioritet i da se bude spremno da se zgrabi svaka prilika
koja se ponudi. Ruralnim područjima je potrebna stalna podrška da bi bili u stanju da to
urade, ali pre nego što neko iz centra dođe na ovu ideju, zajednica mora da izabere grupu
ljudi koji će kanalisati protok informacija. Grupa mora da raste u skladu s otkrivanjem
novih mogućnosti. Trebalo bi da se pridruži drugim sličnim grupama na lokalnom i regionalnom
nivou, kasnije nacionalnom, i to što je pre moguće. I zajednica treba da održava
ovaj sistem efikasnim i skromnim po veličini, ali ne u pogledu aktivnosti u prikupljanja
sredstva. U ovom pogledu štednja neće doneti nikakve koristi.
Integracija sektora malih poljoprivrednih gazdinstava sa seoskim turizmom je samo jedan
od primera kako se domaća privreda može nadograditi. Ova integracija treba da se
sprovede između onog najkvalitetnijeg što jedna zajednica ima s potražnjom na tržištu.
Integracija ne može biti čvrsto strukturirana, već fleksibilna, kako bi brzo usvajala promene.
Nije neophodno diversifikovati svaku farmu da se dobiju sve moguće aktivnosti u
regionu, već kombinovana diverzifikacija ekonomskih zanimanja raznih farmi i diverzifikacija
van farme može da donese koristi/ili uštedu (koja je u vreme ekonomske krize kao
i u „normalnim vremenima” takođe prihod).
Istovremeno s očuvanjem lokalne agroraznolikosti, tradicionalnih proizvoda i tradicionalne
kuhinje poželjno je uvesti organske i druge sertifikate i registracije koji ukazuju na
bolji kvalitet ili moderne brendove i privatne oznake kvaliteta u cilju obezbeđenja dodate
vrednost, kao i standarde za bezbednost hrane kako bi se poštovala stroga pravila
i sofisticirana potražnja na savremenom tržištu. Istovremeno, nivo odlučivanja u državi
treba da bude informisan o kritičnoj proceni posledica eventualne nametnute obaveze
za uvođenjem nekih od ovih standarda da bi se eventualno na vreme pokrenuo postupak
izuzimanja ili ublažavanje zahteva primene za male proizvodnje na seoskim gazdinstvima.
Treba obezbediti dobra obrazloženja isto kao i što više primera dobrih praksi iz razvijenih
ekonomija. Dobro je angažovati i neke spoljne eksperte , ali ne i kopirati gotova instant
rešenja, već razvijati sopstvena rešenja korišćenjem najboljih praksi uz podršku lokalne
ekspertize i prilagođavanje stvarnim uslovima u Srbiji.
222
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja