Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

Osim uspeha, naravno, UNJP STRD morao se suočiti i s preprekama i izazovima u sprovođenju
planiranih aktivnosti. Problem je predstavljao ograničen stepen reagovanja na
inicijative programa i lokala, kao ograničena apsorpciona moć za obezbeđene informacije
na nacionalnom nivou. Problem je bila vredna, ali retka, pa i nedostajuća podrška lokalnih
lidera u delovima nekih regiona, neefikasna saradnja različitih sektora kako bi se obezbedila
održiva aktivnost u primeni stečenih znanja na lokalnom nivou ili potpuni izostanak
saradnje itd. Svi ovi izazovi naterali su FAO tim da uloži ogroman napor da umreži,
vodi i podrži razvojne procese, što kao moguća opcija, mora se priznati, nije u dovoljnoj
meri predviđeno prilikom kreiranja projekta. Bilo je neophodno raditi i na uspostavljanju
sinergije s različitim aktivnostima koje su u istoj oblasti, u istom vremenskom okviru
sprovodili implementacioni partneri, razne druge međunarodne organizacije i lokalni
akteri. Nedostatak saradnje i centralizovane koordinacije svih aktera razvojnih procesa u
srpskom ruralnom ambijentu ostavio je brojne praznine u izgradnji kapaciteta za ruralni
razvoj. Proizveo je i mnoga neočekivana i neracionalna preklapanja u aktivnostima koja
ciljaju na isti auditorijum, što je učinilo posao racionalne podrške razvoju ruralnog turizma
i malog farmerstva veoma komplikovanim za jedan program ograničenih resursa i
nadležnosti. Naročito se osetio nedostatak sredstava za obezbeđenje neophodnog stalnog
prisustva stručnjaka na terenu, kao i za konkretnu podršku lokalnim liderima koji su dobrovoljno
dali veliki doprinost i jak pečat svim aktivnosti FAO na terenu.
Lokalni nivo je visokoosetljiv na razvojni rad prilagođen njihovim stvarnim potrebama.
Integralni pristup izgradnji kapaciteta veoma je cenjen, pa se čini da multisektorski UNJP,
kao i teritorijalni pristup treba dalje razvijati, a stečena iskustva i naučene lekcije redovno
širiti na ostale teritorije i razmenjivati s drugim međunarodnim i nacionalnim razvojnim
programima, institucijama i organizacijama. Očito je i da investicije koje se podržavaju
grantovima bilo koje vrste moraju biti praćene jakom tehničkom pomoći, transferom znanja
i savetodavnim radom. Jasno je da su pozivi za dodelu bespovratne pomoći odličan
„reality show” – neophodna vežba koja priprema i podstiče i uspešne i neuspešne kandidate
za ozbiljne izazove velikih podsticajnih šema koje slede na nacionalnom i međunarodnom
nivou.
FAO tim je u okviru svojih aktivnosti sa UNJP STRD jasno utvrdio potrebu za razvojnim
programima koji bi aktivno podržali identifikaciju lokalnih lidera, pozitivnih pojedinaca,
poznavalaca problematike ruralnog razvoja ili organizacija sa sličnim karakteristikama i
razvio mehanizam za njihovo aktiviranje i prevenciju njihove marginalizacije, i to zarad
ubrzavanja ruralnog razvoja u Srbiji.
Dalji konkretan, permanentan grupni rad neophodan je za jačanje vrednosnog lanca
nasleđe – poljoprivreda – turizam korišćenjem modela javnog-privatnog partnerstva,
LEADER koncepta, regionalnog brendiranja itd. Brendiranje i standardizacija nacionalne
kuhinje uz uvođenje modernih standarda, pravila i procedura u UNJP pilot-regionima, na
primer, samo su dodirnuti, a svojim značajem definitivno zavređuju više pažnje. Takođe,
podrška ekspresiji multifunkcionalne uloge poljoprivrede u smislu njene funkcije ekološkog
servisa, kroz podršku farmerstvu visoke prirodne vrednosti, ekstremno je značajna
u regionima u kojima se razvija turizam, kao i područjima značajnim za zaštitu prirode.
Mala poljoprivredna gazdinstva i ruralni turizam u Srbiji 15