Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

Srednjoročna reforma zajedničke poljoprivredne politike EU u 2003. obezbedila je okvir
za razvoj organske poljoprivrede i niz instrumenata za sprovođenje ove strategije, promovišući
proizvodne metode koji ističu kvalitet proizvoda i poštovanje životne sredine.
Favorizovanjem zaštite zemljišta i voda, dobrobiti životinja, očuvanja biodiverziteta itd.
organska poljoprivreda igra važnu ulogu u postizanju ciljeva CAP za poboljšanje održivosti
poljoprivrede i životne sredine. Regulativa EU o organskoj poljoprivredi fokusira se
na održivu poljoprivredu i kvalitet proizvodnje koji mora da zadovolji potrebe potrošača
(EC, 2007).
U mnogim tradicionalnim voćnjacima u Srbiji voće se proizvodi u malom obimu bez korišćenja
hemijskih zaštitnih sredstava i đubriva, ali to nije dovoljno za postizanje premijum cene na tržišti.
Bez odgovarajućeg sertifikata cena ostaje nepromenjena, kao i iz konvencionalne proizvodnje.
Uvođenje hemijskih tretmana postalo je neophodno s promenom sortimenta jer moderne sorte
nemaju otpornost kakvom se mogu pohvaliti neke stare sorte. Obezbeđenje odgovarajućih
bioloških preparata neophodno je ako se želi sačuvati imidž zdrave hrane u srpskom selu, a
onda je i sertifikovanje ove proizvodnje kao organske sasvim primereno i opravdano.
Evropska regulativa iz 2009. detaljno propisuje specifične principe u vezi s organskom poljoprivredom,
preradom organske hrane i organske hrane za životinje. Organska biljna proizvodnja
mora biti u skladu s određenim pravilima tretiranju tla, koja moraju da sačuvaju
život i prirodnu plodnost tla. Sprečavanje štete mora počivati na prirodnim metodima, a
broj proizvoda za zaštitu bilja koji se pritom mogu iskoristiti je ograničen. Divlje biljke prikupljene
u prirodi takođe se klasifikuju kao organski proizvodi ako su u skladu s određenim
130
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja