Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja - Srpska Magaza

Partnerstvo institucija na nacionalnom nivou
Ruralna politika nije koherentan niz politika i programa već mešavina nezavisnih delova
koji su se razvili s vremenom. Čest neuspeh politike ruralnog razvoja posledica je nedostatka
integrisanog pristupa koji se tiče različitih učesnika, resursa, institucija, znanja,
fundamentalne logike razvoja, i međuodnosa dva različita nivoa ruralnog razvoja – nivoa
politike ili centralne intervencije i nivoa lokalnih aspiracija čiji je cilj poboljšanje svakodnevnog
ruralnog života (Nemes, 2005). Postoji prostor za zajedničko učenje političkog dijaloga
između različitih sektora, ne samo onih poljoprivrednih. Samostalni rad nije dobar
i ne donosi toliko koristi. Veoma je korisno otkriti da su drugi ljudi, koji su različiti ali ipak
slični, „svi srodni, a ipak različiti” i koji se sreću sa sličnim problemima, našli (ili pokušali
da nađu) rešenje za te probleme. Razmena iskustava i energije stimuliše otvorenu solidarnost
i omogučava deljenje uspeha, neuspeha, izazova i naučenih lekcija (IFAD, 2011).
Centralne vlasti se često trude da prevaziđu sopstveni sektorski pristup ruralnom razvoju u
korist pristupa integrisanih politika. Veća i bolja koordinacija znači političku posvećenost
prevazilaženju sektorskih tendencija i sveopšte razjašnjavanje uloga i odgovornosti različitih
ministarstava ili agencija u oblasti ruralnog razvoja. Centralne vlasti koje se odlučno udaljavaju
od sektorskog pristupa u ruralnim oblastima suočavaju se s pitanjem kako da reorganizuju
svoju politiku da bi uključili integrisani pristup.Upravljanje na centralnom nivou ima
za cilj i koordinaciju među svojim jedinicama i na drugim nivoima vlasti – metaupravljanje.
Kako bi se to postiglo, neophodna je koordinacija koja bi ohrabrila različite institucionalne i
upravljačke sisteme, koji formulišu i realizuju ruralne politike da rade zajedno. Doslednost je
neophodna da bi se obezbedilo da pojedinačne politike ne budu kontradiktorne, i da se spajaju
u koherentnu strategiju. Ovo podrazumeva jaku političku volju da se prevaziđu sektorske
tendencije i sveopšte razjašnjenje uloga i odgovornosti različitih ministarstava ili agencija
u oblasti ruralnog razvoja (OECD, 2005). Dostupne su različite opcije horizontalne vlasti:
• specijalna jedinica direktno odgovorna šefu vlade ili parlamenta (u Francuskoj
DIACT – međuministarsko telo povezano s kabinetom premijera, s koordinativnim
i implementatornim odgovornostima),
• integrisano ministarstvo koje se bavi raznim pitanjima značajnim za ruralne oblasti
(kao što DEFRA u Velikoj Britaniji odgovara za poljoprivredu, hranu i životnu
sredinu),
• „obezbeđenje politike” i međuministarska koordinacija preko radnih grupa i formalnih
ugovora (primer Hrvatske i nekih novih članica, Meksika itd.).
Ruralni razvoj je značajan za mnoge, ako ne i za sve delove Vlade Republike Srbije.
Potreba za njihovom koordinacijom i učešćem u programima i razvoju sistema za podršku
ruralnom razvoju primećena je 2004. godine kada su vođeni prvi razgovori o formiranju
posebnog „ruralnog” sektora sa MPŠV. Nažalost, do danas nije uspostavljena aktivna
međuministarska saradnja. Na sreću, nesporazumi i nedostatak interesovanja za ruralni
razvoj nestaju intenziviranjem procesa integracija i sve više ministarstava i vladinih tela
je zainteresovano za ruralni razvoj. Ideja UNJP STRD bila je da u tom smislu obezbedi
96
Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja