r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

je ravnopravno postavljena tema sandžačkih identiteta kao i svih drugih, i
želim tu samo da naglasim da je ženski identitet Sandžaka, dakle, još uvek
nedovoljno vidljiv, nedovoljno razvijen i ne poklanja mu se dovoljna pažnja
i da se može sagledavati na razmeđi između u sukobu, u sadejstvu, u sinergiji
onoga što je moderno i onoga što je tradicionalno. I želim tu da istaknem
da to tradicionalno razumem i kao patrijarhalnu stvarnost, da ne
kažem prošlost! Jer, naši prostori, a boga mi i neki širi, nisu uopšte imuni
na ukorenjene, patrijarhalne vrednosti koje definišu mesto žene u društvu
i mesto muškarca i, pod tim tradicionalnim podrazumevam ono što je proisteklo
iz nikad ostvarene potpune jednakosti iz vremena – reći ću – socijalizma.
I naspram toga, ono što jeste moderno i zove se tranzicija, zove se
siva ekonomija, zove se ratno profiterstvo, zove se prvobitna akumulacija
kapitala, ili se zove globalizacija shvaćena ovako, iz ove perspektive provincije
gde mi globalizaciju doživljavamo kao razaranje sistema vrednosti
i žrtva razaranja tog sistema vrednosti jeste žena, ako je predstavljena kao
predmet, ako je predstavljena kao nositeljica zabave, golotinje, industrije
koja je svetskih razmera i koja je zapravo postavljena da bi se zabavljali,
zadiovoljavali muškarci. Hoću da kažem da to moderno nije baš u svim
segmentima nešto što mi prija kao ženi i tvrdim da mnogim ženama u Sandžaku
ne može da prija. To ne znači da smo baš na prvom koraku emancipacije,
taman posla! Nego, samo da vidimo šta to emancipacija u suštini
jeste, ali, ovde ću se zaustaviti.
Druga stvar na koju želim da skrenem našu zajedničku pažnju jeste
slika onoga što jeste položaj žene danas u Sandžaku; ja bih volela da se vratim
dvadesetak godina unazad, to pouzdano mogu da svedočim i neću pričati
o onome kada sam ja bila studentica kako sam ja mislila da se to nešto
dešava i kako je moja majka mislila kako je socijalizam njoj svašta nešto
1945 uzeo, ali joj je vratio kroz to da mogu sva deca da joj se školuju, da
mogu da dobiju adekvatna radna mesta, pa je ona našla ravnotežu između
nekog svog uništenog života u nekom trenutku i onoga što joj je otvorila
budućnost.
Pitanje ženskih prava i rodne ravnopravnosti jeste pitanje koje je
moderno postavljati, društveno poželjno, naročito u predizbornim političkim
kampanjama, kad prvo o tome progovore na državnom nivou radikali
i prvo, na lokalnom nivou predstavnici sda stranke. I super, i odlično,
nemam ništa protiv, da ne stoji iza toga komentar da mi imamo žene u
našim redovima, čak i direktore i one su tako dobre kao i najbolji muškarci!!
To je izjava jednog od lokalnih političara za neke od prethodnih
NOVI KONCEPT IDENTITETA
103