r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

136
NOVI KONCEPT IDENTITETA
možda grešim ali to je nekako, moj utisak družeći se sa bošnjacima u Novoj
Varoši, Priboju, Tutinu, Pazaru, Rožaju itd. To je, jednostavno, jedna od tih
refleksija koje sa vama želim da podelim, vi me slobodno opovrgnite, ja ne
kažem da je ovo tačno, ali u svakom slučaju to je u prilog onoj ideji koja nije
orignilna sama po sebi, i koju smo više puta čuli, a to je, da je identitet dinamična,
otvorena kategorija koja je podložna promenama, da ona, u osnovi,
kad govorimo o nacionalnom identitetu ili etničkom identitetu; postoji taj
primordijalni kišobran koji sakuplja tih nekoliko osnovnih karakteristika,
ali, on je potpuno otvoren i za savremena zbivanja i uticaje, to je prosto
neminovno. Međutim, ja kad studentima – imam, inače, dva predavanja
koja se odnose na etnički identitet -počinjem predavanje, počinjem jednim
trikom, pitam ih ko su oni, ko ste vi, svakog pojedinačno! 95 odsto njih mi
kaže – ne znam! Vezuju svoj identitet za nekakav funkcionalni, za polni,
statusni i tako dalje, malo ko mi kaže – ja sam Srbin, ili – ja sam Bošnjak,
ja sam Mađar, vrlo malo njih vezuje svoj primarni identitet za etnički ili za
nacionalni. Još jedna od tih teza koju nismo otvorili, a koja mi se čini vrlo
značajna za raspravu o identitetu, jeste da se identitet ne mora formirati na
osnovu tog nekog istorijskog pamćenja, nekih sentimenata koje mi preuzimamo
od predaka, tradicije, iz neke naše kulture. Identitet se može formirati
i na osnovu percepcije drugih zajednica koje su oko nas i ta percepcija
ne mora biti pozitivna. Ona može biti negativna, ona može biti naopaka –
ima jedna dobra knjiga koja govori upravo o priznavanju identiteta, jedno
poglavlje je posvetićemo tim identitetima koji su tako formirani, a prisetimo
se samo pripadnika jedne zajednice koja nas okružuju – Roma. Njihov
identiotet se formira na osnovu negativnog – sve vreme, otkako su
napustili svoju postojbinu – na osnovu negativnog vrednovanja u susretu
sa zapadnim civilizacijama. Kad kažem „zapadnim“ tu mislim i na hrišćansku
i na muslimansku kulturu.
Rasprava o identitetu je otvorena na globalnom nivou, znači, nama se
naša muka ovde čini najznačajnijom – i bošnjačka i opšte srbijanska, balkanska,
ali ta rasprava se u savremenom svetu vodi na nekoliko nivoa i ja ću
samo kratko o tome; ona se vodi, znači, na tom postkolonijalnom diskursu
gde se podrazumeva da su bivše kolonije, bivši dominioni, pod snažnim
uticajem sada kultura koje dolaze iz afričkih, južnoameričkih država koji
su nastanjuju u tim liberalnim, uglavnom zapadnoevrospkim državama i
povratno menjaju tu kulturu. To je sada jedna snažna rasprava koja je otvorena
i u teoriji i u praksi i nedavno je objavljena knjiga – na konferenciji
je već pominjana kontraverzna teorija o sukobu civilizacija. Međutim isti