r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

176
POSLEDICE REPRESIVNE POLITIKE DRŽAVE
samo dodatno komplikuje ove probleme, jer dodatno zaoštrava antagonozovane
oponentske opcije. Napokon, sukobi unutar bošnjačke zajednice
omogućuju i akterima, kako izvan bošnjačke zajednice, tako i izvan Sandžaka,
da se involviraju u sukobe i da ih, u skladu sa svojim interesima,
doziraju, usmeravaju ili preusmeravaju. Vrlo često, na primer, sukobljene
strane nastoje da diskredituju jedna drugu međusobno se optužujući da
deluju kao eksponenti tajnih, neformalnih struktura i centara moći, bia i
raznih kabineta. Te primedbe nisu bez osnova, jer državne agencije nisu
neutralne ni u sukobima koje se odvijaju i na drugim stranama. Podsetimo
se samo, ilustracije radi, optužbi koje postoje između Bunjevaca i Hrvata.
Sukobi i naročito njihova brutalizacija proizvode niz štetnih
posledica:
1. otežavaju proces integracije bošnjačke zajednice (unutar sebe, kao
i u globalno društvo); 2. otežavaju njeno konstituisanje u zrelu naciju;
3. usporavaju procese modernizacije; 4. snaže predrasude o Sandžaku kao
regionu sklonom radikalizaciji i nesposobnom za demokratiju.
Sukobi ne odgovaraju običnim Bošnjacima i sirotinji na tržištu rada,
ali odgovaraju stranačkim oligarhijama i političkoj klasi u Beogradu, jer
slabe pritisak koji bi iz regije išao u pravcu brže decentralizacije, otresitijeg
sprovođenja reformi, bržih evrointegracija, suočavanja sa prošlošću,
odlučnije saradnje sa Haškim tribunalom, itd.
Ako je ranije od strane države dolazila represivno motivirana praksa,
od koga treba da dođe podsticaj ka demokratizaciji? U postkomunizmu
odgovornost je za to “pripisana” civilnom društvu. Svoju herojsku ulogu
civilno drustvo je u Srbiji odigralo obaranjem Miloševića, sada predstoji
dug, uporan, mukotrpan rad na, ne samo u izgradnji demokratije, nego i
odgoju naroda za demokratiju. Civilno drustvo u Sandžaku je slabo, potisnuto,
suočeno sa hroničnom nestašicom novca i nerazumevanjem državnih
organa. No, i takvo kakvo je, opterećeno brojnim problemima, civilno
drustvo u Sandžaku je još uvek bolje od svog pojmovnog para – političkog
društva – i zasluzuje svaku vrstu podrske.
SAMIHA KAČAR, Sandžački odbor za ljudska parava
Sandžak, koji se sada nalazi u dvije samostalne države, zauzima posebno
mjesto u istoriji raspada jugoslavenske državne zajednice. Imajući u vidu
blisku prošlost, kao i sve ono što se dešavalo na tom neuralgičnom prostoru,
posebno u periodu od 1991. do 1995., ali i kasnije, može se reći da su