r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
mlade, veoma sposobne kulturne radnike, istina, još šire nedovoljno<br />
poznate, možda i zato što nisu imali ni prilike ni mogućnsoti za to. Više<br />
nego ranije, sada se pogrešne odluke u kadrovanju, odmah uočavaju. Kultura<br />
ne bi smjela da propusti korak, odnosno, da ga prepusti nekom drugom,<br />
recimo, samo profesionalnim političkom osmatranju i odlučivanju.<br />
Znam da je to u ovom času teško postići, ali se treba uporno zalagati jer<br />
ćutanje, makar bilo i protestno, niko ne čuje, pa ga se ne može ni uvažiti.<br />
Kulturno nasleđe, posebno nepokretni spomenici kulture islamske provenijencije<br />
na teritoriji Sandžaka, ovđe mislim i na dio koji pripada Srbiji i<br />
na dio koji pripada Crnoj Gori, zanemareni su i veoma ugroženi. Mislim<br />
na ono malo još preostalih spomenika. Zaštita pomenutog spomeničnog<br />
nasleđa ne bi trebalo da postane znak, amblem, pa da se briga o njemu<br />
svede samo na bošnjački narod, čak iako bi u njemu bilo stručnijih kadrova,<br />
nadležnih institucija i novca. A nema: ni stručnih kadrova, ni institucija, ni<br />
novca, već bi tu kulturnu obavezu morale da preuzmu pomenute države.<br />
Odbrana od nehumanističke, čak necivilizacijske komotnosti, morala bi se<br />
i to voljnim zauzimanjem svih nadležnih zamijeniti programom aktivne<br />
zaštite, pri čemu bi se svakako na prvom mjestu nalazile obaveze detaljnog<br />
popisa i rekognosticiranja svakog spomenika posebno, a zatim ustanovljenja<br />
neposrednih zaduženja u oblasti njihove zaštite i daljeg života.<br />
Samo takođe, izbjeći da oni budu „alajbegova slama“ da svako može da<br />
je razvlači. Stvaranje pretpostavki da kulturna dobra budu javna i dostupna,<br />
osnova je demokratičnog kulturnog života. Samo na taj način dobiće<br />
se toliko željena propusnica za evropsko kulturno tržište. Na njemu svaka<br />
kultura, pa i kultura o kojoj smo govirli juče i danas više vrijedi, ako je<br />
vrijednosno ujedinjena sa ostalima. Tako se osigurava sigurnija i jasnija,<br />
zasluženija zapamćenost u tom magičnom evropskom prostranstvu kojem<br />
i mi pripadamo, ne formalno i teritorijalno, već rezultatima. Izgleda da<br />
danas knjigu, možda uz prećutnu saglasnost javnosti, zamjenjuju baterije<br />
agresivnih masmedija, folklorna galama estrade, balkanski sindrom takvih<br />
i drugih opuštanja, i slično.<br />
Razumljivo, sve se ovo odražava i na izdavaćku, kulturnu djelatnost.<br />
Na prostoru Sandžaka nema izdavačke adrese kojoj je osnovna djelatnost<br />
štampanje knjige. Naši brojni, dokazani književni stvaraoci najprije<br />
se moraju snaći da obijezbede sredstva za štampanje svojih knjiga, a onda<br />
da traže izdavače, ovđe u Srbiji, u BiH ili Crnoj Gori. Po našim gradovima<br />
nema ni knjižara, to su papirnice koje prodaju kancelarijski materi-<br />
NOVI KONCEPT IDENTITETA<br />
141
Change language