r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
110<br />
NOVI KONCEPT IDENTITETA<br />
Srbiju je da i danas, osam godina posle demokratskih promena, ona još<br />
uvek lebdi između klerikalne, nacionalističke, tradicionalističke i moderne<br />
pluralne države i nikako da nađe sidro na jednoj ili na drugoj strani, što<br />
se na status žena dramatično negativno odslikava. Kada govorimo o rodnom<br />
identitetu, ne možemo, a da ne pomenemo crkvu – kad govorim o<br />
crkvi mislim na spc, jer njen rad i delovanje mnogo bolje poznajem nego<br />
što poznajem ostale verske zajednice, ja se izvinjavam, ali tako stoje stvari,<br />
to je limitirajući faktor mog izlaganja. U tom procesu retradicionalizacije,<br />
rodni identiteti su bili na udaru i oni dobijaju izuzetan značaj zato što su<br />
podložni manipulaciji na jedan relativno lak i neupitan način. Nekakav duh<br />
patrijarhata kojim odišu crkvena učenja u celini, pa tako i hrišćanska učenja,<br />
zapravo duguju onim vremenima u kojima su ta učenja nastajala i rodnim<br />
ulogama koje su tada postojale. Crkvene knjige, zbog toga, naravno, ne<br />
čitaju se doslovno, i u punom značenju te reči. Ono što se nama dogodilo je<br />
dekonstrukcija i ponovna konstrukcija rodnih identiteta prema crkvenim<br />
učenjima, koja, na žalost, nisu ni nalik onome što zaista crkvene knjige pišu<br />
i onome što je u jednom dugom periodu saživota sa tim religijskim zajednicama<br />
postojalo kao rodni identitet, posebno mislim na rodni identitet<br />
žena. Tako nametniti identitet u velikoj meri odudara od onoga što smo u<br />
vreme socijalizma imale kao identitete, odudara od duha vremena i odudara<br />
od našeg okruženja, ako Evropu smatramo nekim širim okruženjem,<br />
a i od onoga što su u međuvremenu druge postkomunističke zemlje postavile<br />
kao rodne identitete. Naravno, to odudara i od onoga što su težnje vernika<br />
i vernica, odnosno, mnogo je bliže postizanju političkih ciljeva nego<br />
zadovoljavanju njhovih duhovnih potreba. Stoga smatram da je za postizanje<br />
pune rodne ravnopravnosti u Srbiji, jedan od uslova dosledno poštovanje<br />
ustavne odredbe o sekularnoj državi, i povratak crkve i svih vesrkih<br />
zajednica u domen privatnog, duhovnog, odustajanje od političkih pretenzija<br />
crkve, pre svega spc, gde ona arbitrira u vrlo bitnim pitanjima koja se<br />
tiču odluka o državi i naciji, ne samo oko pitanja morala i duhovnih tema,<br />
nego, dakle, o onim pitanja koja su po svojoj definiciji politička pitanja.<br />
Naravno, tu nikako ne bi mogli da krivimo samo crkvu, neki manjak, deficit<br />
legitimiteta koji su imale nove demokratske vlasti u različitim periodima u<br />
različitoj meri, tražile su da se taj deficit legitimiteta popuni odgovarajućim<br />
sadržajem i tu se crkva našla više kao institucija koja se instrumentalizuje,<br />
nego ona koja instrumentalizuje političke stranke, politički prostor<br />
za svoje potrebe. Uloga crkve kao političkog faktora povezana je sa strukturom<br />
političke moći u velikoj meri, i zbog toga, zavisno od toga koje su
Change language