r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

208
SRPSKI SANDŽAK I DALJE ZABORAVLJEN
Srpski Sandžak
široke mase za svoje ciljeve. Među vodećim bošnjačkim i dalje političkim zaboravljen partijama
ne postoji želja da se izazovu međuetnički sukobi. Većina Bošnjaka nema želju
da traže nezavisnost od Srbije, niti da se pripoje Bosni i Hercegovini.
Pod uslovom da srpska vlada u Beogradu bude mudra, dobro procenjuje
situaciju kada se bavi problematikom ovog regiona i zauzda nacionalističke
snage koje mogu da izazovu neprilike, potencijal za etničke sukobe u Sandžaku
je relativno nizak i nema razloga da se povećava, čak i u slučaju da
Kosovo postane nezavisno. Ali ipak, čini se da je sadašnja vlada gluva za probleme
ovog regiona i nastavlja kako otovorenu tako i suptilnu diskriminaciju
većinskog bošnjačkog stanovništva.
Postoji određeni broj faktora na obe strane koje destabilizuju Sandžak
kroz svoje delovanje. U njih spadaju ekstremni pojedinci unutar Srpske pravoslavne
crkve, islamskog pokreta Vehabija, policije, državne bezbednosti (bia) i
vojne bezbednosti, nacionalistički elementi u Srpskoj radikalnoj stranci (srs),
Demokratskoj stranci Srbije (dss) i bošnjačkoj Stranci demokratske akcije
(sda). Svi oni imaju interes da se etničke tenzije održavaju na visokom nivou.
Srpska pravoslavna crkva krenula je u agresivnu kampanju kojom treba da
se podvuče-ojača srpsko prisustvo u regionu. Istovremeno Bošnjaci pokušavaju
da ojačaju osećaj sopstvenog nacionalnog identiteta: islam i lingvistička
pitanja igraju važnu ulogu u njihovom nacionalnom buđenju.
Bošnjačko nacionalno veće preduzima neke korake koji mogu da proizvedu
etnički aparthejd i udalje Srbe. Sa bošnjačke strane postoje malobrojni,
ali potencijalno opasni radikalni vehabistički elementi, a ima indicija da pojedini
Bošnjaci počinju da se ponašaju diskriminatorno u odnosu na srpsku
manjinu.
Sandžak pati od značajnog ekononomskog pada i hroničnog gubitka
stanovništva. Takođe ima i probleme koji su endemski za celu Srbiju: organizovani
kriminal, korupcija, nefunkcionalne državne strukture, nekompetentnost
administracije. Neki od ovih problema bi se mogli rešiti kada bi Srbija
preduzela korake da okonča diskriminatornu praksu i ubedi svoje manjine da
imaju svoje mesto u državi. Mogi drugi problemi će nestati kada Beograd zaista
odluči da reformiše pravosuđe, policiju i ekonomiju, i da se država decentralizuje.
Ali Sandžak može i treba da ostane miran pod uslovom da i Srbi i Bošnjaci
zadrže pod kontrolom nacionalističke elemente u svojim redovima i u
dobroj veri se potrude da pronalaze tačke spajanja i zajedništva.