r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
širila. Ovo je bilo naročito izraženo u periodu kraljevske i komunističke Jugoslavije<br />
kada je uloga Srbije u toj državi bila nesigurna. Komunistički antagonizam<br />
prema crkvi – koja je za mnoge predstavljala sastavni deo srpske državnosti<br />
kao i ličnog identiteta – jačao je ovaj okupacioni mentalitet i osećaj nesigurnosti<br />
koji se može definisati na sledeći način: većina Srba je bila veoma lojalna<br />
državi, samo nije bila sigurna da li je ta država stvarno njihova.<br />
Propast komunističke ideologije obnovila je snagu crkve. Svestan da komunistička<br />
retorika ne može spasiti Jugoslaviju niti ojačati njegovu moć, Slobodan<br />
Milošević je prihvatio nacionalizam – ne toliko kao ideologiju već kao instrument<br />
vlasti.⁷² On je Srpskoj pravoslavnoj crkvi omogućio do tada neviđeni uticaj<br />
na javni život i pružio joj finansijsku podršku, ali je stvarne poluge moći<br />
držao čvrsto u svojim rukama.<br />
Međutim, dok su Srbi pokušavali da sebe ponovo definišu kao narod i<br />
zemlju na kraju dvadesetog veka, te njihove definicije ostavljale su malo prostora<br />
za nepravoslavne stanovnike Srbije. Da bi stvari bile još gore za sandžačke<br />
Muslimane, srpski nacionalizam je nošen talasom otrovne anti-turske i antiislamske<br />
retorike koja je u isti koš trpala Turke Osmanlije iz četrnaestog veka,<br />
jugoslovenske Muslimane i kosovske Albance kao vekovne neprijatelje hrišćanstva,<br />
izdajnike i moguće petokolonaše koji jedva čekaju da rasture Srbiju.<br />
Mediji su o svim Muslimanima govorili kao o „fundamentalistima“ ili „islamskim<br />
ekstremistima“ i pisali da oni traže „zeleni koridor Islama“ koji će preko<br />
Sandžaka povezati Bosnu sa Kosovom i srednjim istokom. Ta retorika je tvrdila<br />
i da Bošnjaci imaju desetine hiljada naoružanih ljudi i da se otvoreno spremaju<br />
da ratuju protiv Srbije.⁷³ Takođe je pokušavala da poveže Bošnjake sa islamskim<br />
“džihad” pokretima. U nekim srpskim štampanim i elektronskim medijima<br />
ova demonizacija sandžačkih Bošnjaka se nastavlja.<br />
Ova nacionalistička retorika otuđila je većinu sandžačkih Bošnjaka od<br />
srpskih državnih institucija, kao što su policija, sudstvo i školstvo. Ona ih je<br />
takođe naterala i da se suoče sa sopstvenim identitetom. U tom procesu oni su<br />
se okrenuli ka Bosni.⁷⁴ Nacionalizam sandžačkih Bošnjaka je u svojim početnim<br />
fazama bio blag u poređenju sa hrvatskim i srpskim nacionalizmom i<br />
prvenstveno usmeren na definisanje nacionalnog identiteta. Za razliku od<br />
Hrvata, Srba i Slovenaca, većina Bošnjaka nije imala zajedničku nacionalnu<br />
SRPSKI SANDŽAK I DALJE ZABORAVLJEN<br />
225<br />
72 Ovaj ponovo rođeni srpski nacionalizam nije se samo sukobio sa drugim novonastalim<br />
nacionalističkim pokretima u Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni, već ih je u određenoj meri i izazvao.<br />
73 Ova retorika je izuzetno slična izveštavanju srpskih medija o događajima<br />
na Kosovu i stavovima prema kosovskim Albancima.<br />
74 Bosanski Muslimani su na Sandžaklije oduvek gledali kao na siromašne<br />
rođake sa sela – neobrazovane, primitivne i neproduhovljene.
Change language