r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

60
NOVI KONCEPT IDENTITETA
UČESNIK U RASPRAVI
Hteo sam da pitam, ja ovde poslednjih dvadesetak godina u Srbiji, otkako
sam postao svesniji čovek od onog vremena kada sam studirao u Beogradu,
kada sam gledao „događanje naroda“... jedna stvar me je uvek čudila kad
razmišljam o Srbima kao o nekom narodu koji nije kao ja, a to je sledeće:
kada se desio onaj narod, 1988, 1989 godine, tada smo imali neko bratstvo
i jedinstvo, imali smo neku ravnopravnost, pa smo imali i standard, čini
mi se da je bio drugi ili treći u ondašnjoj Jugoslaviji i onda je bio dovoljan
jedan momenat, ono što se kaže, iskra, i da se velika većina srpskog
naroda okrene i pretvori u nacionaliste, ubice, mrzitelje, u nebeski narod
i tako dalje. I to se ponavlja i sa Miloševićem, a i posle, kada smo „skidali
Slobu“, ispalo je da je imao više od 50 odsto taj nacionalista (Koštunica) i
da završim sa ovim zadnjim nacionalistom kome je i svet dao nagradu da je
demokrata, da Srbiju vodi u demokratiju. Ja razmišljam kao građanin Sandžaka,
kao neko ko je živeo među Srbima, mislim da čitav problem na relaciji
Sandžak – Beograd je u nepoverenju, apsolutnom nepoverenju. Zašto?
Mi se osećamo tako kao da neko hoće da nas prevari, ali, ako već kažem
„vi i mi“, se prema nama ponašate da treba da se ne setimo. Znači, šta će
nama put, čitamo i postajemo svesni, vidmo da Evropa koja pravi Evropu
regija rešava problem sa nekom manjinom, onda to rešava tako što daje
nekoj regiji malo više nego većini, jer manjina ionako ne može nešto specijalno
ugroziti, ali od onih na koje treba slati tenkove, odjednom postaju
ljudi koji brane tu zemlju. Zato je bolje da umesto da šalješ tenk, uložiš da
izgradiš put, poboljšaš komunikaciju – zašto sad kukamo oko tog Kosova,
zbog toga što sa tim Kosovom nikad komunikaciju nije bilo. Znači, čitavo
vreme osećamo da neko namerno neće da nam pravi put, da neko namerno
neće da uloži u zgradu, namerno neće da nam pravi fabriku, ja mislim da
sa time mora da se prestane i da počnemo da pričamo otvoreno. Jednom
sam rekao, kada se poveo razgovor o tome kakvi smo mi Bošnjacu u Sandžaku,
tada sam rekao da mislim da problem nije u nama i to sam pokušao
da dokažem činjenicom da je jedino u Sandžaku bio mir, onda kada je
ceo Balkan goreo. Mi nismo imali međunacionalnih ekscesa, ne neke incidente
velikih razmera. I, druga stvar: Srbi su naše spomenike porušili kao
da nikad nisu bili u Bosni, a mi srpske čuvamo i dalje, godinama. O tome
otvoreno treba da pričamo, ja poznajem istoriju Sandžaka, i znam kako je
bilo, ali mene zanima šta sutra?!