r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

76
NOVI KONCEPT IDENTITETA
određene škole islama, kako u sunitskoj tako i u šiitskoj tradiciji, kažu u
pogledu određenih tekstova, jer ta tumačenja se mogu razlikovati. Postoji
jedna, da kažem, teološko-pravna fleksibilnost u tumačenju, ali to nije sve.
Sledeće pitanje je, kakva je muslimanska praksa u svetu i recimo, ovde kod
nas. Šta pojedini muslimanski autoriteti kažu o tome šta je islam, šta je
islamsko, jer se i tu različiti glasovi mogu čuti, „od Lagosa do Džakarte, je
’l“?! A onda, ne smemo zaboraviti zapadnu percepciju islama, kao jedan
elemenat koji naročito oni sa Zapada, koji se bave islamom, treba da imaju
neku vrstu samorefleksivnosti, što jeste, pre svega, jedna zapadna percepcija,
a mi smo svesni u kojoj meri je to posredovano, uslovljeno čitavom
jednom tradicijom tumačenja i razumevanja islama u tim odnosima sa
Zapadom. Onda, šta bi bio muslimanski odgovor na tu zapadnu percepciju,
itd... Tu je jako puno stvari i postavlja se pitanje može li običan čovek
to sve da savlada? A mora se savladati još puno drugih stvari da bismo mogli
govoriti o nekakvom razumevanju drugog u kompletnijem smislu. Može se,
međutim, drugo nešto uraditi, može se uticati bar na to da se ta javna sfera
rasčisti, vi ste svi svesni koliko medijska usredsređenost na sukobe, na konflikte,
na negativne stvari, kontaminira ovo područje javne sfere. Tu su incidenti
ono što privlači pažnju, ne ono što je nekakva saradnja i pozivi na
saradnju, na mir, tu se ne pravi razlika između onoga šta je islamsko, a šta
muslimansko, na primer, šta je islamsko i šta je islamističko, šta je arapsko a
šta je muslimansko u nekom širem smislu, šta je globalno, šta je lokalno, šta
je religijsko, šta je kulturno, šta je političko. Stvar je mnogo komplikovanija
nego što to izgleda na prvi pogled, arapske kulture severne Afrike se dosta
razlikuju od arapskih kultura Srednjeg istoka, one se još više razlikuju od
iranske, centralnoazijske, da ne govorimo o južnoazijskoj, jugoistočnoazijskoj
kulturi i civilizacijama u nekom opštem smislu. Tim uprošćavanjima
pogoduju i krajnje površne, ali, ja bih rekao i zlonamerne teorije i paradigme,
uključujući onu Hantingtonovu koja je naišla na dosta odjeka u društvenim
i humanističkim naukama – budimo tu sasvim jasni i precizni, ne
postoji nikakva jedinstvena islamska civilizacija od Nigerije do Indonezije
i Malezije koja je u sukobu sa Zapadom. Pogotovo ne nekakva civilizacija
koja podržava vrednosti oprečne demokratiji, a to su neke od osnovnih
teza samog Hantingtona. Teza da bi se sinička i islamska civilizacija mogle
ujediniti protiv zapadne, prema rečima norveškog antropologa Tomasa F.
Eriksona je potpuno paranoidna.
Kakve su mogućnosti interreligijskog dijaloga uopšte, a ona i ovde
kod nas, u regionu, uključujući i Sandžak? Prvo što moramo, čini mi se,