r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

32
NOVI KONCEPT IDENTITETA
uniji, sve više, sve bliže sarađuje sa državama Evropske unije, ovo je nešto
što će se pokazati kao sve važnije u neposrednoj budućnosti.
Naravno, postoje nacionalni i klasni identiteti, ja sam o nacionalnim
identitetima već ponegde i pisao, pri čemu moram priznati da ja nacionalne
identitete ne shvatam preterano ozbiljno, nacionalni identiteti su za mene,
jednostavno, način da se ljudi utope u amorfnu masu sopstvenog naroda,
i u tome ne vidim nekakvu naročitu razliku između osećanja privrženosti
svojoj naciji i osećanja privrženosti svojoj rasi, jer, u svim slučajevima je reč
o tome da se automatski, sopstvena nacija i sopstvena rasa smatra boljom,
naprednijom od druge, jedini razlog za to, jedini argument za to je pripadništvo
određenoj naciji ili rasi. Prema tome, u mom sagledavanju stvari, to
je pokušaj da se pobegne od ličnog identiteta, da se pobegne od sopstvene,
individualne odgovornosti, jer, ukoliko sam ja svestan pojedinac, ukoliko
sam odgovoran za sopstvene postupke onda mi nije potrebno da se utapam
u nekakvu amorfnu masiu bilo da je to nacija, pleme ili rasa.
S druge strane, opet, nacije su realnost širom sveta, ali postoji razlika
između sagledavanja nacija kao političke realnosti i razlika između postupanja,
na osnovu sagledavanja, na osnovu uopštavanja nacionalnih identiteta
i postuliranja nacionalnih nejednakosti i njihovog uvećavanja mimo
svake proporcije. Ovo je povezano i sa etničkim identitetima, tako da
mislim da nije zgoreg napomenuti da u slučajevima najgorih zločina koji
su se dogodili u nedavnoj prošlosti širom sveta, pre svega mislim na zločine
u Bosni, ali i na zločine u Runadi, Kongu, u Africi, u svim ovim slučajevima
nije se radilo o tome da su pripadnici jedne nacije, jedne etničke grupe ili
plemena ubijali pripadnike druge nacije zbog toga što su ovi bili različiti
već sasvim suprotno – baš zbog toga što su ovi bili slični ili identični ili
gotovo identični, tako da nije bilo moguće, ustvari, posebno za sosmatrače
spolja, utvrditi bilo kakvu razliku. I baš je ovo odsustvo razlike, ustvari,
provociralo tu, potpuno sumanutu agresiju i bes.
Konačno, opet, da se vratim na ovo što je Sonja pominjala, kada se
prepliću nacionalni, religijski, regionalni identiteti, može dolaziti do nekih
zanimljivih situacija kao što je, recimo, situacija društava koja tragaju za
svojim simbolima, za svojim nacionalnim simbolima koji treba da simbolički
i stvarno, formalno i pravno označavaju njihov identitet. Tu su meni
jako zanimljivi simboli države Srbije, počev od zastave (i grba) koja ima
krunu – ja mislim da je to jedini slučaj u Evropi da jedna država koja nije
monarhija, ima krunu na zastavi – preko prilično neobične himne Bože
pravde, opet, država koja zvanično nije monarhija i država u kojoj, bar