r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

ŽAN-ARNO DEREN
Nova socijalna težina islama
168
DRŽAVNA POLITIKA I SANDŽAK
Za vreme rata mnogo se pričalo o inostranim „mudžahedinima“ koji su
došli da se bore u Bosnu i Hercogovinu. Ovi ljudi su sve do kraja 90-ih,
uspevali da u zabačenim delovima zemlja kontrolišu nekoliko sićušnih emirata³⁸.
Događaji od 11. septembra 2001. označili su kraj ove prakse mada
je još uvek nekoliko radikalnih organizacija aktivno i mada određen broj
islamskih militanata stranog porekla još uvek živi u Bosni.
Ali glavni problem sa kojim se suočavaju sarajevske vlasti odnosi se na
inostrane dobrovoljce koji su za svoje usluge u ratu dobili bosansko državljanstvo.
Neki od tih tako naturalizovanih islamista dospeli su i u zatvor u
Gvantanamu. Zbog toga međunarodna zajednica vrši veliki protisak da se
sve takve naturalizacije preispitaju. Ipak, islamizam još uvek nije pustio
duboke korene u društvu, mada je praktikovanje religije snažnije nego što
je bilo pre rata.
Uopšteno govoreći, vidljivost i društvena težina islama svakog dana su
sve veći, utoliko pre što Bošnjaci danas čine 50 odsto stanovništva, dok ih
je pre rata bilo 43,5 odsto.
Islamska zajednica kojom upravlja dinamični reis-ul-ulema Mustafa
Cerić, dobila je povraćaj značajne svojine; izgradnja džamije napreduje u
značajnom ritmu a uspostavljen je i jedan dinamičan sistem verskog obrazovanja
na čijen vrhu se nalazi Islamski teološki fakultet u Sarajevu. Svet
Islamske zajednice postao je jedna od najmoćnijih institucija u zemlji.
Otvorena podrška Islamske zajednice Harisu Silajdžiću presudno je uticala
na njegovu pobedu na predsedničkim izborima održanim 2006. godine.
38 Videti: Esad Hećimović, “Garibi: muhadžedini u BiH 1992-1999”, Fondacija Sina, Zenica, 2006