r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
34<br />
NOVI KONCEPT IDENTITETA<br />
Velika zasluga za to pripada etnonacionalistima. U etnonacionalistickim<br />
naracijama pojam Balkana je igrao iznimno važnu ulogu, jer se pomoću<br />
njega konstruisala razlika između nas i njih, nas – prosvećenih i evropeizovanih<br />
-i njih zaostalih i primitivnih. Nacionalisti na raznim stranama<br />
nastojali su da svoje nacije evakuišu sa Balkana, a da sve druge što čvršće<br />
fiksiraju za Balkan. Tako je za slovenačke nacionaliste Balkan počinjao na<br />
granici sa Hrvatskom, za hrvatske Evropa je završavala na granici sa Srbijom,<br />
dok su za srpske etnonacionaliste Albanci i Muslimani, na primer, bili<br />
prljavi, primitivni i haotični balkanski elementi.<br />
Tokom raspada Jugoslavije bili smo, dakle, suočeni sa dijalektikom<br />
unutar koje je Balkan funkcionirao kao univerzalna metafora za onog Drugog.<br />
Za sliku Drugog, onako kako nam ju je posredovala ova dijalektika,<br />
bile su važne tri stvari:<br />
Prvo, Drugi nikada nije predstavljen u celini svojih manifestacija, niti<br />
mu je priznavano bilo kakvo pozitivno određenje. Drugi je uvek redukovan.<br />
Mračan i destruktivan, on je izvor opasnosti, naša egzistencijalna pretnja.<br />
Drugi je, međutim, nešto više od toga – ono što mi jesmo, jesmo pomoću<br />
onog Drugog. Drugi je od najvećeg, dakle, konstitutivnog značaja za nas –<br />
on je uslov našeg postojanja.<br />
Drugo, u nacionalističkoj ideologiji mesto Drugog je uvek prazno.<br />
Nema nikoga ko to mesto može (ili hoće) da monopolizuje samo za sebe,<br />
nikoga ko može reći: ja sam suvereni gospodar tog prostora. Mesto Drugog<br />
je mesto neprestane promenljivosti, tu vlada intenzivan promet, jer se<br />
izvor opasnosti stalno drugačije identifikuje – jednom etnički, drugi put<br />
verski, treći put politički, četvrti put ovako, peti put onako.<br />
Mesto Drugog nije slučajno prazno. Činjenica da se svako, u datom<br />
trenutku, može naći na mestu Drugog, od strateške je važnosti za autoritarnu<br />
vlast: prvo, zato što joj obezbeđuje širi manevarski prostor i, drugo,<br />
zato što joj produžava vek trajanja, jer građani, u strahu za vlastitu egzistenciju,<br />
preispituju svoje ponašanje i odustaju od nameravanih aktivnosti.<br />
Iz stigmatizacije Drugog vlast, dakle, vuče benefite i ostvaruje političke<br />
profite.<br />
Treće, strah od Drugog je, zapravo, strah od Drugog u nama samima.<br />
Idealna slika o nama, koju nam posreduje ova dijalektika, je lažna. Sve one<br />
negativne osobine koje smo pripisali drugima nisu ništa drugo do osobine<br />
koje su i nama svojstvene. Nisu samo oni pljačkali, proterivali, silovali<br />
i ubijali, nego smo i mi pljačkali, proterivali, silovali i ubijali. Nisu samo
Change language