r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

162
DRŽAVNA POLITIKA I SANDŽAK
njačkog identiteta, tj. religija sudbine³⁴, predstavljala je jedinu stabilnu
(nepodeljenu) osnovu za izgradnju i očuvanje nacionalne tradicije i posebnosti.
Zamena nacionalnog termina “Musliman” terminom “Bošnjak” išla
je pararelno sa sve većim insistiranjem na islamu kao utemeljujućem faktoru
nacionalnog bošnjačkog identiteta³⁵ koji je, i pored dugog i snažnog
osporavanja³⁶, ipak mukotrpno izborio svoje mesto kako u građanskom,
tako i u verskom smislu, tačnije postao je konstitutivni entitet Bosne i Hercegovine
i entitet Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.³⁷
Politički podeljena, a sada i organizaciono podeljena u verskom smislu,
bošnjačka manjina ima još manje šanse da adekvatno artikuliše svoje zahteve
za konstitutisanje sopstvenog identiteta i njegovu integraciju u srpsko
društvo, ali i zahteve za decentralizacijom, reformom, evrointegracijama,
suočavanju sa prošlošću i odlučnijom saradnjom sa Haškim tribunalom.
Politizacijom religijskih struktura i konstantnim narušavanjem jedinog
(verskog) autoriteta manjinske bošnjačke zajednice u Srbiji, država
uporno urušava kako osnovne principe demokratskog i sekularnog sistema,
tako i osnovne slobode i prava svojih građana. Svojim postupcima država
je dovela u pitanje kako verska, tako i etnička kolektivna prava bošnjačke
zajednice u Srbiji.
34 Đorđević, Dragoljub (2005): „Religije i veroispovesti nacionalnih manjina u Srbiji“, Sociologija, god.
XLVII, br. 3: 193-212, str. 195.
35 Bougarel, Xavier (2000): “The New Balkan Islam”, ISIM Newsletter No. 6. Ovde
36 Poricanje nacionalne aÞrmacije Muslimana na prostoru bivše Jugoslavije zasnivalo se na stavu da
su Muslimani „istorijski i biološki“ deo hrvatske, odnosno srpske nacije, u zavisnosnosti sa čijeg
nacionalističkog stanovišta se to isticalo, i da je vera jedino po čemu se razlikuju od pomenutih
etniciteta. Ovde treba napomenuti nešto što se često (svesno) previđa, a to je da su Muslimani sa
islamom i Kur’anom prihvatili celu jednu drugu kulturu, civilizaciju, koja je duboko prožela ceo njihov
život (Vukomanović, Milan, 2001, Sveto i mnoštvo, Beograd, Čigoja, str. 98).
37 Ustav Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, čl. 1. i 4.