r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

obrazovana, kada sam bio mali reče mi: „sine, poštuj svaku vlast, bolje je
ikakva nego nikakva“. Onđe gđe nema vlasti, vlada mrak i đavo. Eto, od
jedne nepismene žene, a to je stara muslimanka, a to je uvek da poštujemo
vlast.
Mi smo se, Bošnjaci, uglavnom deklarisali za proevropske snage i sve
smo karte stavili na Tadića i na njegovo društvo. Da bog sačuva ako bi nas
on izneverio, onda bismo se stvarno razočarali. Kada se govori o Sandžaku,
bojim se da mi Bošnjaci malo ne prekardašimo. Ja mislim da se mentalitet
Kragujevčanina i Piroćanca više razlikuje nego mentalitet u Pazaru
Srbina i Bošnjaka. Mi smo isti, po mentalitetu. Samo nas razdvaja to što se
istom bogu molimo, ali na drugi način. A jedan mudar čovek reče: nacionalizam
je najniže ljudsko osećanje, kada čovjek ubija drugoga samo zato
što se istom bogu moli na drugi način. Da li su dva brata rođena u svakom
pogledu isti? Sigurno ne? Pa onda, za vreme Miloševića i dok su se na 50
kilometara od nas, naši sugrađani klali između sebe, ja sam u Pazaru sedeo
sa Srbinom, pio kafu i td. Nije se to razlikovalo. I u to vreme, mogao je
Srbin da mi zalepi šamar, a ja ne bi smeo da se žalim. Hvala bogu, te šamare
nismo dobijali i treba im se zahvaliti, i to nas održava. Od koga smo bežali
i brinuli? Od dobrovoljaca koji su pjevali Vukovar–Sjenica–Srebrenica, od
njih smo bježali.
FAHRUDIN KALAZOVIĆ
Želim da se zahvalim vama, pre svega što ste nas udostojili vašim predavanjima
i problemima Sandžaka. Osnovnu školu, posebno one niže razrede,
završavao sam u vreme rata i kulminacije tog etnonacionalizma u Srbiji, pa
sam jednom prilikom upitao profesoricu istorije zbog čega nije dozvoljeno
da ovaj region nazovemo Sandžakom. Odgovorila je da zabrana može da
se razume kao preventiva za separatističke afinitete čiji je potencijal bio
veoma veliki u to vreme. Tada, onako mlad, nezreo, nisam bio u mogućnosti
da neke stvari shvatim. Međutim, ja ne bih spomenuo krivicu samo tih
težnji etnonacionalističkih Srba što se tiče Sandžaka i što se tiče nacionalnog,
tj. geografskog, tačnije, regionalnog identiteta. Postoji još jedna stvar
a to je da, nekako, Sandžak i u xix i xx , a čini se i u xxi veku ne poseduje
rešenje za ovaj problem – javlja se uvek ta nemogućnost institucionalnog
organizovanja kako bi mi Bošnjaci sačuvali taj nacionalni identitet i kako
bi nekakvim realnim argumentima branili ono što jeste. Pogotovo želim
istaći da je to plod ponajviše političkih uskogrudih interesa pojedinaca
koji, zarad vlasti i zadržavanja na njoj, ne mogu rešiti taj problem.
NOVI KONCEPT IDENTITETA
59