r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
50<br />
NOVI KONCEPT IDENTITETA<br />
dalje ići, da je oko tog pravca još veoma duboko podeljenja, i da je upravo<br />
zbog toga, na neki način, još uvek činilac koji bitno utiče na sudbinu drugih<br />
balkanskih naroda, pa i na bezbednost i mir na evropskom kontinentu.<br />
Zato mi dopustite da bar kratko obeležim te puteve.<br />
Ideja oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda je ideja koja određuje<br />
njegovu modernu istoriju, ali ta ideja ima i svoje faze i svoj sadržaj koji se<br />
vrlo različito interpretira i u istorijskoj nauci i u svesti naroda. Ideja oslobođenja<br />
i ujedinjenja je, pre svega, značila obuhvatanje čitavog srpskog<br />
naroda u granicama jedne države. Kada se prvi put javila ta ideja, granice<br />
zamišljene države, koje su se u svesti poklapale sa srednjevekovnom srpskom<br />
državom – koja, uzgred, nije bila samo srpska država – su bile već<br />
temeljno izmenjene. Na prostoru bivše srednjevekovne države već su živeli<br />
drugi narodi i njihov se prostor bez sukoba nije mogao pokriti. Otuda oba<br />
veka naše moderne istorije karakterišu česti ratovi. Ja to vrlo često ističem<br />
i želim to i ovog puta da kažem: Srbija je u xix veku za 65 godina, imala<br />
sedam ratova. To je mali narod, koji sve do Prvog svetskog rata ima oko 3<br />
miliona ljudi i može se pretpostaviti u kojoj meri je ovo trošenje ljudskog<br />
materijala moglo da utiče na razvitak srpskog naroda, na oblikovanje njegove<br />
svesti, pa i onoga što mi istoričari zovemo – njegovog mentaliteta.<br />
Na kraju xx veka, u poslednjoj deceniji, Srbija je imala četiri rata, to je<br />
ujedno najdublje i najduže razdoblje u istoriji njenih ratovanja, koje je nju<br />
– kako brojni autori o raspadu Jugoslavije i ratovanju danas kažu, dovelo,<br />
ako hoćete, u stanje varvarstva koje je podrazumevalo netoleranciju, teške<br />
zločine i, u svakom slučaju, jednu opasnu marginalizaciju u razvoju.<br />
Ovo razdoblje ratova prati i čitav niz unutrašnjih sukoba koji polako<br />
uvode nasilje kao glavno sredstvo rešavanja unutrašnjih sukoba. Nema,<br />
sem Miloša Obrenovića, srpskog vladara koji je u xix veku umro prirodnom<br />
smrću, odnosno da nije bio ubijen ili proteran. To takođe, stvara mentalitet<br />
i stvara ilutziju da se silom, prečim, najkraćim putem, mogu rešiti<br />
najsloženiji problemi. Ta politika nasilja se nastavlja i mi smo i xx vek,<br />
njegov kraj i početak xxi veka takođe obeležili političkim ubistvima najistaknutijih<br />
političkih delatnika, da ne govorim o brojnim ubistvima političkog<br />
karaktera, o brojnim ubistvima etnički drugog, politički drugog i<br />
tako dalje.<br />
Rekla bih još i to da smo mi zemlja konstantne ustavne krize. Prvi<br />
nacionalni ustav donet je 1869. godine, drugi ustav, koji smo smatrali najliberalnijim,<br />
iako se, zapravo, svi ustavi na Balkanu u to vreme donose po<br />
uzoru na taj liberalni belgijski ustav; poslednju deceniju xix veka proveli
Change language