r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

SONJA BISERKO
Mislimo da je važno da u ovom trenutku razgovaramo o situaciji u Sandžaku.
Uovom trenutku duboke društvene i političke krize u srbiji, Sandžak
nam se čini jednom od potencijalno najosetljivijih tačaka. Prvenstveno
zbog toga što je Sandžak bio deo ratnog programa kada je reč o Bosni.
Potvrda za ovu tezu je drzavna represija i teror koji su u Sandzaku provođeni
početkom devedestih, a naročito tokom rata u Bosni.
Odsustvo političkog kapaciteta aktuelnog državnog vrha Srbije da se
suoči sa stvarnim problemima ovog društva, izemđu ostalog, i onim što
je država činila u Sandžaku, motiviše nas da otvorimo suštinu problema
Sandžaka kao vrlo specifične regije Srbije. Nažalost, i demokratske vlasti
su organizovano radile na sprečavanju konstituisanja bošnjačke zajednice.
Otuda je Sandžak poslednjih goidna u konstatnoj krizi.
Da podsetim – Bošnjaci su nova manjina u Srbiji nakon raspada Jugoslavije
i ima veoma male kapacitete u konstitusanju vlastite infrastrukture,
odnosno identiteta. S druge strane, te nedostatke Beograd je veoma koristio
i uspeo je da razbije sandžačku političku i društvenu scenu. Zbog toga
je religija bila jedini kohezioni element koji je Beograd, zahvaljujući slabostima
koje sam spomenula, takođe podelio.
Preko fenomena vehabija obnovljena je teza o opasnosti od islamskog
fundamentalizma za koji je Milorad Ekmečeić nedavno potvrdio potvrdio
da je srušio Jugoslaviju. Spinovanje opsanosti od vehabija dobilo je razmere
koje ne odgovaraju stvarnosti. Ta kampanja je završila sa optužnicom protiv
15 vehabija kojima se sada sudi. Nije slučajno da se ponovo javljaju tekstovi
koje piše Ljiljana Bulatović pod naslovom “Muslimani, islam, džihad,
mudžahedini na Balkanu”.
Uloga službi bezbednosti u Sandžaku ima kontinuitet permanentnog
destabilizovanja regiona. Ne samo da je to radila kroz zavađanje bošnjačkih
lidera, već je, naročito tokom rata u Bosni, radila i na etničkom čišćenju
regiona u skladu sa tezom o “zelenoj transverzali”. Nakon odlaska Miloševića,
ni demokratska vlada nije napravila nikakav napor da ih poništi.
I na kraju, postavlja se i pitanje kako Evropa tretira islam koji je ravnopravna
evropska religija. Istorijski gledano na islam se gledalo kao na političkog
neprijatelja na kome je Evropa gradila svoj politički identitet. Odnos
Evrope prema muslimanima generalno (onim evropskim posebno) bitno
će uticati i na položaj muslimana na Balkanu.
POSLEDICE REPRESIVNE POLITIKE DRŽAVE
173