r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

106
NOVI KONCEPT IDENTITETA
Recimo, ona (žena) bude dobra studentica, završi fakultet i, kako to da je
nigde posle toga ne vidimo? Ponekad uopšte ne dođe na red da se zaposli,
prva će dobiti otkaz ako kojim slučajem dobije posao i poslednja će
biti kojoj će biti ponuđen posao i to nije sandžački specijalitet, to je opšte
mesto u zemlji. Ovde je to samo vidljivije, utoliko što nam u poslednjih 20
godina sve manje ženske dece dobija šansu. E, dobro, dobila šansu, zavšila
fakultet, dobila posao i kako to da nije napravila karijeru? Odgovor je vrlo
jednostavan: dok ispuni sve svoje druge identitete i zadovolji sredinu koja
je sputava, pa se onda kaže da je uspešna žena ta koja je poremetila ravnotežu
u porodici – verovatno nije, ali zajednica to tako vidi – zajednica
muškarce podstiče i zajednica na neki čudan i nevidljiv način sputava u
onom smislu, ako nikako drugačije, ono kroz ono „ ma, mora da joj je muž
izgubio autoritet“. Ili ovo, “kakva je ona uspešna žena ako se nije udala”?
A akom je udata, a kojim slučajem nema dece, e, onda je tu objašnjenje da
ju je „bog već kaznio time što nema dece“. Znači, te dve sličice gde se žena
maksimalno iscrpljuje i ima podršku zajednice, da bi preživela porodica, da
bi bila podrška svojoj porodici i ta druga slika gde postoji privid podrške da
žena napreduje, ima za posledicu to da je ovaj skup ovakav, iako to ne znači
da je suštinski i dramatično manje zainteresovanih žena nego muškaraca,
ali znači takođe, da statitika po popisu iz 2002. godine da je među Bošnjacima,
nažalost, dvostruko manje visokoobrazovanih žena nego visokoobrazovanih
muškaraca, a opet, visokoobrazovanih ima na nivou 4,6 odsto,
znatno manje od državnog proseka. Ja ću se, zato zaustaviti na pitanju, da
li bi moj narod bio srećan, da li bi ova zemlja bila srećna da mene nema,
na primer?
Treća tačka na kojoj želim da zadržim vašu pažnju jeste ono što se tiče
uže i šire zajednice, a to je šta to država ili šta to uža zajednica može i treba
da učini. Najjednostavnije mi je da kažem da nema zakona o ravnoparvnosti
polova, urađena je strategija za poboljšanje položaja žena 2006, ali još
nije usvojena, a u aprilu 2008. godine je prvi put prezentirana kao nacrt.
Ali, nije baš da država ništa nije uradila: Srbija je prvi put prošle godine
podnela inicijalni izveštaj o stanju ženskih prava u svojoj zemlji, a Srbija je
potpisnik međunarodne konvencije koja je obavezujuća za eliminaciju svih
oblika diskriminacije nad ženama. Dakle, Srbija kao država, pa svi segmenti
te države, do opština i mesnih zajednica, su formalno preuzeli međunarodnu
obavezu da rade na poboljšanju položaja žena u Srbiji i ovaj izveštaj
se, zapravo, ni u jednom delu ne odnosi na sandžačke žene, nego uopšteno
na žene u Srbiji i stoga ja izbegavam i insistiram da se izbegava definisanje