r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
232<br />
SRPSKI SANDŽAK I DALJE ZABORAVLJEN<br />
fabrika nailazili su na otpor ili zahteve za podmićivanjem od strane srpskih<br />
organa vlasti.<br />
Najgori period strahovlade završio se potpisivanjem Dejtonskog mirovnog<br />
sporazuma u novembru 1995. godine. Međutim, i dalje je bilo nasumičnih<br />
činova nasilja protiv Bošnjaka. Paljenje kuća je trajalo bar do 1998.<br />
godine, a zastrašivanje od strane vojske i policije okončalo se tek sa padom<br />
Miloševića.⁹⁸<br />
Kada su 1998. godine srpske snage bezbednosti počele agresivno delovanje<br />
protiv albanskog stanovništva na Kosovu praćeno masovnim kršenjima ljudskih<br />
prava, mnogi Bošnjaci u Sandžaku su se osećali kao da gledaju reprizu<br />
etničkog čišćenja u Bosni i Sandžaku. Kada je nato zapretio da će bombardovati<br />
Jugoslaviju 1998. godine, jugoslovenska vojska je ponovo postavila artiljeriju<br />
u brda oko Novog Pazara. Čim je nato bombardovanje počelo u martu<br />
1999. godine, jugoslovenska vojska i srpska policija su povećale pritisak na Bošnjake,<br />
od kojih su mnogi smatrali da je samo pitanje vremena kada će se te<br />
snage okrenuti protiv njih.<br />
U nadi da će izbeći ono što je izgledalo kao neizbežan talas etničkog čišćenja,<br />
mnogi sandžački Bošnjaci su evakuisali čitave porodice u inostranstvo. Sve<br />
vreme trajanja nato bombardovanja, sarajevska autobuska stanica je dnevno<br />
primala oko 30 autobusa punih izbeglica iz Sandžaka. Iako je teško doći do<br />
preciznih podataka, bošnjački sagovornici icg-a iz Sandžaka i Bosne procenjuju<br />
da je broj izbeglica mogao biti i čitavih 80.000.⁹⁹ U nekim slučajevima<br />
poslovni ljudi iz Sandžaka su čitave fabrike otpremali u Bosnu.¹⁰⁰ Nakon njihovog<br />
odlaska iz Jugoslavije mnogima su carinici i policija pokrali dragocenosti<br />
i gotovinu. U tom periodu su preduzimljivi oficiri jugoslovenske vojske<br />
iznudili ukupan iznos od preko milion nemačkih maraka od poslovne zajednice<br />
u Novom Pazaru, a zauzvrat su obećali da neće delovati protiv bošnjačkog<br />
stanovništva.¹⁰¹<br />
Režim je takođe ograničio slobodu štampe u Sandžaku hapšenjem pojedinih<br />
novinara zato što su opisivali kršenja ljudskih prava Bošnjaka u regionu u<br />
periodu 1992-1993. godine, kao i zatvaranjem radio stanice u Sjenici i držanjem<br />
radija Novi Pazar pod centralnom kontrolom.¹⁰²<br />
98 Na primer, pripadnici Vojske Jugoslavije su 1997. godine gađali bombama kuću Bošnjaka u Tisovcu,<br />
a u jednom drugom incidentu vojnici su ispalili protivtenkovsku raketu na bošnjačku kuću u Biševu.<br />
99 Ogromna većina ovih “izbeglica” se vratila nakon obustave sukoba sa NATO-om u julu 1999. godine.<br />
100 Jedan takav primer je i preduzeće za proizvodnju nameštaja Dallas. Danas<br />
se njegovi proizvodni pogoni nalaze u Tutinu i Sarajevu.<br />
101 Razgovori Krizne grupe sa poslovnim ljudima iz Novog Pazara.<br />
102 Vidi Betu, 25. juni 1997. godine i 5. novembar 1997. godine.
Change language