r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

LATINKA PEROVIĆ
ISTORIJSKA DEVASTACIJA SRBIJE
Znate šta, mi još uvek ne govorimo sa poznavanjem i dovoljno otvoreno
o onome što se ovde dogodilo, neki kažu devedesetih godina – ja bih pre
svega rekla osamdesetih godina. Jasno je bilo da je u celoj Istočnoj Evropi
na pomolu promena, da dolazi do krize, i državnog socijalizma i komunističkih
partija i neverovatno je da smo mi u Srbiji na tu krizu reagovali
uspostvljanjem svojih pritoriteta, koji nisu izvan naše istorije – mogao bi,
možda, neko drugi o tome drukčije da govori, ja nisam u stanju o tome da
govorim – dakle, mi smo rekli: prvo nacionalna država, prvo ujedinjenje
srpskog naroda, a onda modernizacija, evropeizacija, onda ćemo mi na
belom konju ući u Evropu. Dakle, ta naša identifikacija sa Jugoslavijom kao
našom državom u kojoj žive i drugi narodi, bila je osnovni izvor tih teških
sukoba i razaranja države. Mislim da je taj konsenzus u Srbiji bio vrlo čvrst,
bojim se da još uvek traje. Znate, mi govorimo tu o kontinuitetima, obično
pominjemo imena, ja sam profesionalac i za mene su imena samo oznake,
ja znam da to nije izašlo samo iz glave jednog čoveka, da je to jedna sinergija
– ako danas čitate te knjige vi vidite da su i kulturne i naučne institucije
i pojedinci – svi su bili za tu ideju konačnog rešenja nacionalnog pitanja
u okviru jedne države. To je prouzrokovalo ratove, to je dovelo do teških
razaranja zemlje, to je dovelo do zločina, to je dovelo, ako hoćete, do teške,
istorijske devastacije same Srbije. Ovde svi oklevaju i kažu – ...znate šta,
narodi su jako odgovorni za svoju istoriju. Nisu narodi beslovesna bića!
Oni glasaju, slušaju te programe, preuzimaju odgovornost – znači, mi o
tim stvarima moramo da razgovaramo i razgovarali smo u Srbiji sa nejednakim
ishodom, te se stvari, nažalost, još uvek vuku u nekoj maglini, još
uvek mi govorimo „da smo za Evropsku uniju, ali da smo za to pod izvesnim
uslovima...“, ti uslovi su specifično naši uslovi. Međutim, za Evropsku
uniju, sve zemlje imaju apsolutno iste uslove. Naši posebni, specifični
uslovi proizilaze iz ratova i ratnih zločina koji su počinjeni u tim ratovima.
I sve dok te stvari ne budu – ako hoćete – mentalno, intelektualno,
moralno, apsorbovane, mi ćemo vrlo teško prelomiti to pitanje svog izbora:
da li ćemo se kretati kao deo tog balkanskog korpusa, kao deo evropskog
sveta ili ćemo ostati na nekoj margini razvoja. Ja vrlo često o tome govorim
i zbog toga me ponekad neko smatra katastrofičarem, ali, to je istoričar
dužan da kaže, kao što je lekar dužan da kaže šta vidi na osnovu laboratorijskih
analiza. Ovaj proces kroz koji prolazi svet je veoma brz, kao i svaki
NOVI KONCEPT IDENTITETA
61