r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
146<br />
NOVI KONCEPT IDENTITETA<br />
jedinstvenim sintetičkim a istovremeno originalnim rešenjima. I zaista,<br />
ako pogledate spomenike kulture ovde, bilo da se radi o pravoslavnim, srpski,<br />
vizantijskim, ili pak u ovom drugom, islamskom krugu, videćete da su<br />
oni zaista jedinstveni po svojim stilskim osobinama, da su izuzetan spoj<br />
onog što se označava, nespojivim . Spoj elemenata Istoka i Zapada, u Raškoj<br />
školi elemenata i Vizantije i romanike, a opet, u islamskim spomenicima<br />
da je to sve primilo jedan domaći elemenat koji se ne može pronaći<br />
ni u Bosni niti pak na drugim delovima islamskog kulturnog prostora na<br />
području Balkana. Baština koja ovde postoji postavlja zahtev za svojim<br />
pravilnim sagledavanjem vrednosti kao celine, a ne pojedinačnost, i otuda<br />
zahtev za zaštitom te celovitosti. Ovo tim pre što to ostaje trajna kulturološka<br />
i civilacijska tekovina.<br />
Moje dosadašnje izlganje imalo je takvu liniju i mišljenje koje bi moglo<br />
navesti na zaključak da kultura i umetnost prevashodno oblikuju stvarnost,<br />
naravno, nije tako, stvarnost oblikuju interesi i neki dublji pokreti istorijskih<br />
kretanja. Međutim, kultura uvek ostaje i opstaje uprkos svakoj politici<br />
i istorijskom toku. Istorija nije jednosmerno i čisto sukcesivno kretanje,<br />
možemo je posmatrati kao jednu celinu istorodnih vremenskih ravni. U<br />
istoj vremenskoj situaciji politika, umetnost i ekonomja ne zauzimaju isti<br />
položaj na svojim odgovarajućim krivinama, a linija koja ih spaja u datom<br />
trenutku, najčešće pokazuje – sinusoidu. Ove reči jednog velikog teoretičara<br />
forme, dobar su prolog sagledavanja kulturne baštine u Sandžaku. Kao<br />
kompozicija istorijskih prostora, duh ovog prostora kontinuirano se proteže<br />
kroz vreme, odolevajući mnogim izazovima istorije. On je preživeo<br />
sva ova razaranja koja su se desila, ali njemu još uvek preti opasnost od vlastite<br />
nekulture savremenika i nedostataka svesti o njegovim autentničnim<br />
vrednostima. Međutim, sa stanovišta naše teme, zanimljivo je primetiti<br />
jedan elemenat, on se tiče dvostruke pozicije Sandžaka. On je paradigma<br />
Balkana na dva načina – pojam je perifernosti, kao što je Balkan periferna<br />
oblast, kako u odnosu na evropske koordinate, tako i na bliskoistočne; on<br />
je istovremeno i svet između ali i svet za sebe; istovremeno most bez koga<br />
se ne može, ali i jedno tranziciono područje na kojem se ne zadržava, svojevrsna<br />
vetrometina; kao žila kucavica Balkana odviše osetljiv i značajan<br />
za sve; iz ove pozicije, on, po prirodi svog bića razvija mehanizme ravnoteže<br />
koji se odlično mogu pratiti na produktima duha. Njegova istovremena<br />
centričnost i perifernost istovremeno razvijaju dvostruku poziciju<br />
važnosti u odgovarajućim uslovima, to su prostori integracija, ali i marginalnosti,<br />
u vremenima sređenosti, stabilnosti, što često prerasta u njegovu
Change language