r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
neke verske zajednice nemaju ista prava kao istorijske, kao tradicionalne,<br />
one se registruju po posebenoj proceduri. To je stav države, nezavisno od<br />
toga šta misle religijske zajednice, nezavisno od toga kakva klima postoji<br />
u društvu u odnosu na to. Nekad se te stvari poklapaju – možete imati u<br />
socijalnoj sferi, u javnoj sferi, nekakav odijum prema sektama, kultovima,<br />
malim verskim zajednicama, recimo, i da se to reflektuje u samom zakonodavstvu,<br />
ali ne mora nužno to biti slučaj.<br />
Zašto sve ovo pominjem? Jednostavno, da budemo svesni svih ovih<br />
različitih aspekata, jer to ipak nisu iste stvari.<br />
Kada je reč o Sandžaku, pre svega bih se osvrnuo na pitanja vezana za<br />
islam i odnos islama i drugih religija, u osnovi na hrišćansko-muslimanske<br />
odnose. Možemo reći da tu tradicionalno postoji, uopšte u islamu, taj teološki<br />
i socijalni inkluzivizam koji je istorijski utemeljen već na nekoj tradiciji<br />
koja ide od Omerovog ugovora, pa i pre toga, gde jedan teološki stav<br />
prema religijskom drugom podrazumeva i inkluzivan stav prema socijalnoj<br />
sferi prema tom religijskom drugom, pre svega kada je reč o tzv „narodima<br />
Knjige“, o Jevrejima i hrišćanima, uopšte, odnosu, znači, teološkom odnosu<br />
prema judaizmu i hrišćanstvu, ali i prema Jevrejima i hrišćanima kao članovima<br />
zajednice. Tu, dakle, imamo teološki stav prenet na socijalnu sferu<br />
i blizak je modernom konceptu multikulturalizma, nije reč o istoj stvari, ali<br />
za ona vremena, za muslimansku Španiju od viii do xv veka, postignut je<br />
zavidan stepen, najveći stepen multikulturalizma onoga vremena u Evropi.<br />
Dakle, suživota, međusobnog, hrišćana, muslimana i Jevreja, gde su hrišćani<br />
i Jevreji kao manjine bili zaštićene manjine od strane islamske religije,<br />
takozvane zimije, dakle, manjine pod zaštitom islama. Odmah da kažem da<br />
stvari treba tu komparativno posmatrati i videti šta se u toj Evropi dešavalo<br />
u xvi i xvii veku kad govorimo o verskim ratovima, gde su unutar hrišćanstva<br />
dve crkve bile toliko sukobljene, protestantska i rimokatolička, da je<br />
to vodilo ogromnim tragedijama, uništenju ljudskih života, u Češkoj dve<br />
trećine stanovništva je stradalo u tim ratovima, od 1618. do 1648. godine, u<br />
tom Tridesetogodišnjem ratu ogroman broj ljudi je izgubio život zbog, čak<br />
ne religijske, nego čak interkonfesionalne netolerancije i sukoba. Možemo<br />
reći da je sama Evropa imala i iskustvo religijskog inkluzivizma, ali i religijskog<br />
ekskluzivizma, ovo su takvi primeri. Tomaž Mastnak, slovenački<br />
autor koji je nedavno – njegova knjiga „Evropa između evolucije i eutanazije“<br />
je prevedena u Beogradu u izdanju Beogradskog kruga – čak ide toliko<br />
daleko da kaže da je jedan od konstitutivnih elemenata Evrope bio jedan, u<br />
osnovi, negativan stav prema islamu, prema muslimanima, i on je tu knjigu<br />
NOVI KONCEPT IDENTITETA<br />
73
Change language