r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

xx veka pomoću testova, da utvrdite koje vrednosti dominiraju u datoj
kulturi. U tom pogledu postoje neke tipologije kultura koje su nesigurne;
ali su pravljene, na primer, postoje kulture okrenute više ka materijalnim
nego duhovnim vrednostima, imate kulture koje neke druge vrednosti
mogu staviti kao centralne, ali je sigurno da se svaki čovek rađa u određenoj
kulturi, prihv ata svojom socijalizacijom, rastom, razvojem, vrednosti
te kulture, ali je problem i nama samima što se kultura menja, i vi možete,
pod određenim okolnostima, da prihvatate vrednosti nekih drugih kultura.
Negirati da se čovek rađa i živi u datoj kulturi i da prihvata njene implicitne
i eksplicitne vrednosti je netačno, pogrešno, i odgovor na ekstremni nacionalizam
i šovinizam nije akulturni model u smislu da smo mi ljudi van
kulture, nego je, naravno, odgovor u ovome o čemu ja govorim, da normalni
razvoj, normalni identitet podrazumeva nacionalni i kulturni identitet,
ali da on ne mora uopšte biti primarni i da, van svake sumnje, ne mora
da bude onaj koji određuje čoveka u potpunosti. Dakle, čisto nacionalno
poreklo je postalo sinonim za pravu, razvijenu ličnost i ja sam više puta
čuo komentar koji – kada sam ga prvi put čuo, bio je relativno zaprepašćujući
– čuo sam od jednog nacionaliste „da on nas žali!!!“, da nismo dovoljno
Srbi. Ja sam se dosta zamislio kad sam prvi put to čuo, šta on to tačno hoće
da kaže, razmnišljao sam o tome da taj čovek ima žaljenje jer mi nemamo
ono što on ima, pripadnost jednoj velikog grupi. E, sad, da kažem i ovo: pripadnost
jednoj nacionalnoj zajednici ima veliku prednost, ovako, fanatična
pripadnost, jer je nacionalna zajednica najveća grupa kojoj možemo pripadati.
Odmah da kažem i to da čovek ima potrebu da pripada različitim grupama,
to je iskonsko svojstvo čoveka, nije lako biti sam na ovom svetu, ima
i takvih ljudi koji su platitli visoku cenu opoziciji prema društvu, prema
veri, prema onome što je dominantno, ali, svi mi smo pripadnici različitih
grupa. Mogu da nađem jedan sasvim bezazlen primer – ja sam psiholog,
nikad nisam prošao pored, a putovao sam mnogo, nekog ko je psiholog, u
nekoj zemlji, na ovom svetu, a da nisam stao i rekao, “dobar dan kolega,
koleginice, čime se vi bavite, šta radite...” Znači, ja pripadam jednoj velikog
skupini na ovom svetu, grupi ljudi koja se zove psiholozi. To je grupa kojoj
ja pripadam, što mi je jako drago i vrlo sam vezan za tu grupu. Drugim
rečima, čovek ima potrebu da pripada grupi, ali stvari postaju drastične
onda kada krize tog nacionalnog identiteta postaju jedino merilo i apsolutna
su misija toj nacionalnoj grupi, nacionalnim vođama i nacionalnom
programu, postaje kriterijum „zdrave“ ličnosti.
NOVI KONCEPT IDENTITETA
133