r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

demokratije ne prepoznaju svi okvir političkog ispoljavanja. Nije li to tačka
kojoj se i težilo, krajnje ponižavanje uloge, mesta i položaja, manjinskih
zajednica i njihovog udela u politici država u kojima žive. Čini se da primer
Srbije to odlično pokazuje. Ali, ne treba prevashodno kriviti državu i njenu
vladu. Biće da je odgovornost mnogo veća samih navodnih manjiskih političkih
prestavnika.Oni se ne moraju tako ponašati, iako im je nametnut
takav okvir. A i manjina, koje se ne moraju saglasiti sa ovakvim položajem.
U slučaju Bošnjaka, pogotovo ne. Čini mi se ipak da tačka preokreta i nije
tako daleko. Time se i pitanja identiteta lišavju svakog stvarnog smisla i
sadržaju, a potvrđujuoni poznati stihovi ,,Vuk na ovcu svoje pravo ima’’.
Hoće li Aska, odigrati svoj ples do kraja ili će pasti u čeljusti krvožednog
vuka, hoće li prepoznati naći dobronamernog pastira, ili će se predati,
videćemo. Aska iz Andrićeve pripovetke poučna je u svakom pogledu. Ali
ne bih baš da idem tako daleko u analizi ove metafore .
RAMIZ CRNIŠANIN, advokat
Posle rata, Drugog svetskog rata, jedan naš stari adžo, sretne Voju Lekovića
i kaže: “Vi komunisti ste prije rata govorili da je Sandžak bogu iza leđa.
Kome je sad on, kad vi ne verujete u boga, kome je sada iza leđa?” A on
[Leković] kaže: “Neće više biti iza leđa”!
A stvarno je ostao i dalje iza leđa.
Ipak, treba promijeniti neke stereotipe i o Sandžaku i o Bošnjacima.
Nije Sandžak ono što je nekada bio. Kad sam ja završio malu maturu 1941.
godine, samo je 28 bošnjačke, tada muslimanske dece bilo u gimnaziji
novopazarskoj. Sreten Vukosavljević je pisao, od devet ukinutih gimnazija,
četiri su iz Sandžaka. Tamo ih nije ni bilo dosta, više gimnazija je ukinuto,
tako da su morali i Srbi i Muslimani, da idu u druge gradove, Kraljevo,
naravno, Muslimani su išli u Prizren i tamo gde ima muslimanskog življa.
Danas mi imamo gotovo stoprocentnu pismenost; u Sandžak se stiže
iz najudaljenijih krajeva Srbije za 4-5 sati, danas ima mobilnih telefona na
stotine hiljada, ima samo u Novom Pazaru 30.000 automobila ima dva univerziteta
i privatni i državni, tri zapravo, ima i Karićev, ima više od 6.000
studenata, ima... kažem, da ne bi slika bila crna... struktura se promenila,
promenili su se odnosi i mora sa time da se računa. Danas postoje političke
stranke i zašto bi Bošnjaci bili nešto drugo od drugih i zašto se dramatizuju
sukobi među Bošnjacima kad tih sukoba ima kod svih naroda? Ali, ono što
ne valja – u Srbiji 40 odsto birača koji glasaju za socijaliste i za radikale,
kažu da smo mi izmišljena brozovska nacija. I zovu nas Turcima. E, to je
POSLEDICE REPRESIVNE POLITIKE DRŽAVE
201