r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

150
NOVI KONCEPT IDENTITETA
Dobrice Ćosića, najvećeg živog srpskog pisca na prelazu između xx u xix
vek i Milana Mladenovića, vođe grupe Ekaterina Velika postoje drastičnije
razlike nego što su između Milana Mladenovića i Masima Savića ili
Branimira Štulića. Ako kultura služi da bi se pomoću nje definisao jedan
određeni nacionalni identitet i ako se pomoću različitih kultura definišu
različiti nacionalni identiteti, onda takvo poigravanje može da vodi vrlo
čudnim zaključcima i, evo, ja ću dozvoliti sebi da budem bizaran i da stvari
teram do apsurda: očito je činjenica da se kultura današnjih Srba razlikuje
od kulture Srba iz vremena svetog Save. Da li to znači da Srbi imaju dva
nacionalna identiteta ili jedan, a ako imaju jedan, koji je onda pravi?
Dakle, identitet jeste dinamičan koncept, kontekstualno uslovljen,
često i situaciono uslovljen; kada bi sada neko sa ulice ušao ovamo u ovu
salu i rekao – „vidi, ovi konferencijaši, paraziti, dva dana raspravljaju, troše
narodne pare, nikakve vajde od toga nema, daj da uzmemo motke da to
rasteramo“, sigurno je da bi se identitet sudionika ove konferencije, dakle
naš, pobunio protiv toga. Znači, identitet je često i situaciono uslovljen,
to nije neka metafizička supstanca koja lebdi nad našim glavama, svaki
identitet podrazumeva i identifikovanje i razlikovanje, u pojmu identiteta
već postoji razlika i to je ono što identitet čini vrlo živim i dinamičnim
konceptom.
ZIBIJA ŠARENKAPIĆ
Goran Bašić je pominjao segregaciju multikulturalnosti i meni se čini da
se to na našem prostoru može jako dobro videti kroz dva elementa: nema,
ili su tako retki, pojedinci – stvaraoci. G. Dizdarević je govorio o amaterizmu
i o grupi, govorilo se o poslenicima a ne o kreativcima, onih koji
danas stvaraju buduću baštinu kulture ovih prostora. Da li je tome razlog
strah, samoizolacija (getoizacija), a druga stvar je došla od države kroz vruć
krompir koji se zove „nacionalna vijeća“, sve to namenjeno manjinama, da
se brinu i o kulturi, a što nemate para, što nemate politiku... što ne umete
da je razvijete, što nemate iskustva, kapaciteta ... to ostaje nama, manjini,
kao problem. Kultura i briga o kulturi pretvorila se u individualni napor
pojedinaca ili njihov uspeh na nekom planu, ...
FARUK DIZDAREVIĆ
Ja sam amaterizam pomenuo iz očajanja zato što je dnevna kulturna slika
u Sandžaku, ovom i onom, sumorna. Nude ljudi iz Podgorice, Beograda,
Sarajeva, sjajne programe, ali... nema para I jedino što čini danas kulturnu