r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Procesni propisi i zakoni puni su rupa koje omogućavaju tužiocima<br />
i sudijama da odugovlače, odlažu, izvrću ili preokreću tok suđenja, bez<br />
straha od posledica. Ako je suđenje završeno, sudija može beskrajno da<br />
odlaže sastavljanje presude. Sudije takođe mogu svojevoljno da odbace<br />
svedoke odbrane. Korupcija u pravosuđu je endemska pojava među sudijama<br />
iz svih etničkih grupa u Sandžaku. U otvorenom pismu upućenom<br />
tadašnjem ministru pravde Batiću 2003. godine, legendarni sandžački aktivista<br />
za zaštitu ljudskih prava Šefko Alomerović zahtevao je smenjivanje<br />
korumpiranih, nesposobnih i kompromitovanih sudija, kao što je ozloglašeni<br />
Zlatan Kurtović, inače Bošnjak po nacionalnosti.²⁴³<br />
Suđenja za događaje u Štrpcima i Sjeverinu, koja i posle 12 godina dalje<br />
traju, umnogome doprinose gubljenju i ono malo poverenja koje Bošnjaci<br />
imaju u srpsko pravosuđe.²⁴⁴ Državna komisija koja je bila oformljena da<br />
istraži slučaj, nije ostvarila bilo kakve rezultate, a tek je 2001. godine je<br />
podignuta optužnica. Iako je, 27. septembra 2004. godine, Okružni sud u<br />
Beogradu doneo okrivljujuću presudu, Vrhovni sud je tu presudu ukinuo i<br />
naložio da se pokrene novi postupak, koji traje od 17. januara 2005. godine.<br />
Tužilaštvo i sudije odbili su da razmotre naknadno priložene dokaze da su<br />
neposredni počinioci otmica i ubistava postupali po naređenjima nadređenih<br />
iz vojske, ili službe bezbednosti.<br />
Zločin u Štrpcima verovatno predstavljaju jedan od najznačajnijih nerešenih<br />
slučajeva. Čovek koji se smatra odgovornim za ta ubistva, Milan Lukić,<br />
Srbin iz Bosne i komandant jedinice specijalnih snaga Višegradske brigade Vojske<br />
Republike Srpske, uhapšen je 1993. godine i optužen za falsifikat isprava,<br />
kao i za šverc oružja. Pokrenuta je istraga u vezi sa otmicom i masakrom u<br />
Štrpcima, ali on je pušten posle dvadeset dana, a prema srpskim organizacijama<br />
za zaštitu ljudskih prava, do toga je došlo zahvaljujući uticaju jednog njegovog<br />
rođaka, Sretena Lukića, generala srpske policije, koga je kasnije Haški<br />
tribunal optužio za ratne zločine na Kosovu. U avgustu 1996. godine jedan očevidac<br />
podneo je prijavu crnogorskoj policiji, optuživši Lukića i Nebojšu Ranisavljevića.<br />
Ovaj drugi je uhapšen 19. oktobra 1996. godine, a posle dugotrajnog<br />
natezanja oko nadležnosti, 9. septembra 2002. godine, Okružni sud u Bijelom<br />
Polju (u Crnoj Gori) proglasio ga je krivim za ratne zločine počinjene nad civilima,<br />
za otmicu u Štrpcima, kao i za jednu tačku optužnice za ubistvo. Godine<br />
2004. Vrhovni sud Crne Gore potvrdio je kaznu od 15 godina zatvora,²⁴⁵ ali<br />
SRPSKI SANDŽAK I DALJE ZABORAVLJEN<br />
277<br />
243 “Otvoreno pismo ministru Batiću”, Danas, 24. juni 2003.<br />
244 Za osnovne podatke, vidi Odeljak III C, u prethodnom tekstu.<br />
245 Beta, 2. april 2004. Ranisavljević je tvrdio da je iskaz koji je dao<br />
u pretkrivičnom postupku iznuđen pod prisilom.
Change language