r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

166
DRŽAVNA POLITIKA I SANDŽAK
komične dimenzije. Ona se bori za emancipaciju u jednom izrazito androcentičnom
i patrijarhalističkom okruženju. Islamske feministkinje, uključujući
i teološkinje, svakako bi pozdravile ovakav prikaz glavne junakinje.
On nije sasvim realističan, ali nije ni daleko od istorijske autentičnosti, jer
Ajša je ostala poznata kao prva žena u islamu koja je zahtevala i preuzela
političku vlast, osoba koja je prešla granicu (hadd) između teritorije muškaraca
i žena, jer je bila vojni zapovednik, iako je ratovanje predstavljalo
privilegiju muškaraca i pripadalo teritoriji izvan harema. Ajša je, međutim,
bila na čelu vojne pobune protiv Alija, četvrtog halife, u bici kod Deve
658.g., koja je dobila ime po tome što je Muhamedova udovica u njoj jahala
kamilu.
Ajša je, s druge strane, u sećanju konzervativnih muslimana oduvek
bila simbol nereda i razaranja (fitna), i to pre svega nemira na halifskoj
sceni, jer se tu poredak temelji na poslušnosti, povlačenju i pokrivanju
žena. Za mnoge muslimane je, na primer, izbor Benazir Buto za premijerku
Pakistana predstavljao fitnu. Prema islamu, žena ne može da ima tzv.
„veliko vođstvo“, da bude halifa, ali ni „malo vođstvo“, tj. da bude imam,
predvodnik molitve grupi muškaraca. Ona, isto tako, ne sme da ubije u
ratu. Pa ipak, istorija beleži žene koje su bile svetovne vladarice, odnosno
sultanije i malike, širom muslimanskog sveta. Ajša je ujedno, prema muslimanskoj
tradiciji, bila i najobrazovanija žena, jedan od najboljih poznavalac
fikha, šerijatskog prava. Njen lik u ovoj knjizi je, dakle, idealizovan,
ali i dovoljno blizak onome što bi stvarna Ajša mogla da bude. A stvarnost
je tu bila daleko surovija od fikcije iz pera Šeri Džons. Knjiga dosta
govori o položaju žena u arapskom društvu 7. veka, pa i u ranom islamu, ali
je istodobno vrlo benevolentna prema Ajši, njenom ocu i Muhamedu, pri
čemu su ostali muški srodnici povremeno prikazani kao grubi i naprasiti,
ali nikad preko granice dobrog ukusa. Sam Muhamed je predstavljen u vrlo
pozitivnom svetlu, kao blag, dobrodušan, nadahnut i uman čovek. Ajša je,
uostalom, njegova miljenica, bez obzira što je i čest izvor problema. Muhamed
umire na njenim rukama, dok ona nasleđuje njegov mač na samrti.
Božji Poslanik islama prikazan je zapravo kao čovek koji se više zalagao za
prava žena od mnogih njegovih sledbenika u 20. i 21. veku.
Dragulj Medine, u najmanju ruku, zahteva obzir, fleksibilnost u tumačenju,
neophodnu dozu tolerancije, širine i pluralizma u interpretaciji. Tu
nema mesta za rigidnost, jer cilj i motiv knjige nije bio da bilo koga uvredi,
povredi. Motivi autorke, njena dobronamernost, moraju se uzeti u obzir u
pristupu ovom romanu. Istorijat odnosa muslimana i hrišćana pun je, još