r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...

114
NOVI KONCEPT IDENTITETA
o svakovrsnoj eksploataciji žena, dakle, to je onaj realni, presni život koji
će ostati nepromenjen, ako mi na njega samo nalepimo novo, pozitivno,
evropsko zakonodavstvo i ne nađemo neku mogućnost da to društvo iznutra
počnemo da menjamo. Ja, naravno, očekujem vrlo mnogo od Evrope,
ali ja spadam u one koji smatraju da će bez unutrašnjeg impulsa, to ostati
važan spoljni napor koji će imati jako ograničeno dejstvo i taj opšti civilizacijski
pokret neće se baviti onima koji iznutra ne ulažu nikakav napor.
Tako da mi se čini da je taj uvid u našu stvarnost u to gde je stvarno srpsko
društvo danas, veoma nedostatan. Veoma često idem na skupove koje
organizuje Helsinški odbor, ja često idem na skupove koje organizuju Žene
u crnom, to su jedine organizacije koje neposredno rade sa ženama u Srbiji
koje nisu samo objekti te autoritarnosti, zaostalosti, opresije, one su i izraz
toga, one se jako sporo u sve to uključuju. Drugo – mi zaboravljamo da je u
ratu, žena, po definiciji objekt svih tih patnji; ona preuzima na sebe i porodicu,
ona preuzima na sebe i proizvodnju i staranje o deci, dakle, moram
da kažem da mislim da je veoma bitno ostvariti taj uvid.
Govorimo o identitetu sandžačke žene. Ja baš ne bih bila u stanju, da
kažem, da tačno definišem, šta je to „identitet sandžačke žene“, ali, opet –
izvini Ramize, pretvorila sam te u klasika na ovom panelu -ja sam iz Ramizovih
knjiga najviše saznala šta je to ovde bilo i kako je to mučno, teško,
pomeranje, sa neizvesnim rezultatom. Znači, mi moramo imati neki prioritete,
to je svakako to obarzovanje žena, to je zdravstvena zaštita žena,
jer mi svakoga dana čitamo podatke, to su svetske statistike, prema njima
Srbija spada među zemlje sa najvećim brojem žena koje umiru od raka,
recimo, ili, recimo, ta politika nataliteta, zdravstvenih ustanova, porođaja,
društvo je pomerilo težište. Znači, obdaništa, školska nastava, nove ustanove
za kulturnu edukaciju, za zdravstvenu zaštitu, postoje sela u Srbiji do
kojih niko ne dopire, niti Crveni krst, niti društvene organizacije niti razne
specijalizovane organizacije. Tako da – izvinite što o tome govorim, ali mi
se čini ako se ove stvari ne bi uzele u obzir, to, naravno, važi i za druga pitanja,
ali žena je tu vrlo snažno ogledalo – mi bismo mogli tu Evropu da pretvorimo
u neku mantru koja ne menja sadržaj života i u kojoj čovek tu ne
pronalazi perspektivu za sebe. To je neka, kako da kažem, dublja dimenzija
onoga što se događa i meni se čini jako važnim da se o tim stvarima razlišlja.
Ja ne vidim danas nikog drugog ko o tome govori osim tih nevladinih
organizacija. Vi nemate široku prosvetiteljsku akciju koju rade zdravstvene
ustanove, koju rade prosvetne ustanove, koje rade kulturna udruženja; juče
smo govorili o tome da je Evropa vladavina prava, ali nema vladavine prava