r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
r@mc @j hcdmshsds t oqnbdot rs@qnf h mnunf - Helsinki ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
EKONOMSKI PROCVAT I PROPAST<br />
Anti-bošnjačka državna strahovlada u doba Miloševića podudarila se sa ekonomskim<br />
procvatom Novog Pazara. Nova post-komunistička bošnjačka elita<br />
u Sandžaku bila je veoma svesna činjenice da Milošević i njegov aparat nemaju<br />
nameru, niti su u stanju da se bave njihovim potrebama. Mnogi od njih su<br />
se preselili u Bosnu i Tursku, ili su prkosno ostali u Sandžaku na marginama<br />
neprijateljske države. Iako je država teoretski garantovala posao u masovnom<br />
javnom sektoru, propadanje privrede krnje Jugoslavije sve vreme tokom 1990-<br />
tih značilo je da oni koji su ostali u državnim fabrikama i institucijama postaju<br />
sve siromašniji jer su im plate realno bile sve manje. Oni koji nisu bili u državnom<br />
sektoru bili su prinuđeni da traže posao u privatnom sektoru ili i sami<br />
postanu preduzetnici.<br />
U maju 1992. godine Ujedinjene nacije su uvele trgovinske sankcije Miloševićevoj<br />
Saveznoj Republici Jugoslaviji. To je u potpunosti promenilo način na<br />
koji se srpski državni aparat finansirao i pristupao prikupljanju poreza. Tradicionalni<br />
način prikupljanja prihoda kroz porez na promet i carinske dažbine<br />
postao je bukvalno beskoristan usled hiperinflacije koju je država sama generirala<br />
(1991-1994.) i sankcija. Kao rezultat, država je morala da se okrene drugim<br />
sredstvima za prikupljanje prihoda da bi mogla da podržava skupe ratove<br />
i neefikasni državni sektor. Ta sredstva su se pre svega sastojala od švercerskih<br />
monopola koja je država dodeljivala za uvoz carinske robe kao što su duvan,<br />
naftni derivati, kafa i alkoholna pića, dok je kvazi monopole dodeljivala za ono<br />
malo održivih izvoznih proizvoda Srbije, kao što su poljoprivredni proizvodi,<br />
rude, drvena građa i oružje. Državna i “privatna” preduzeća i njihovi rukovodioci<br />
koji su kršili sankcije Ujedinjenih nacija slavljeni su kao patriote. Oni koji su<br />
upravljali tim preduzećima obezbeđivali su preko potrebni društveni mir, dok<br />
su istovremeno nagomilavali ogromno lično bogatstvo kroz ilegalne aktivnosti<br />
koje je država odobravala. Većina današnje ekonomske elite u Srbiji je svoje<br />
bogatstvo stekla na ovaj način. Ovo je takođe pružalo velike mogućnosti mnogim<br />
Bošnjacima koji su imali rodbinu u Turskoj da brzo uspostave kako legalne<br />
tako i ilegalne trgovinske mreže.<br />
U Sandžaku su Bošnjaci, koji su uglavnom bili bez prava glasa, napuštali<br />
posao ili dobijali otkaz iz državnih fabrika tekstila i obuće, ali su svoje proizvodno<br />
umeće nosili sa sobom. Oni su bili u mogućnosti da povuku kapital<br />
od svoje šire rodbine u Zapadnoj Evropi i Turskoj, kao i kod kuće, i da osnuju<br />
aktivna preduzeća za proizvodnju tekstila, kože i obuće, kao i preduzeća koja<br />
se bave trgovinom i transportom. Oni su brzo ostvarili korist od relativno niske<br />
SRPSKI SANDŽAK I DALJE ZABORAVLJEN<br />
237
Change language