Biblija Cr.1 - Sveto Kraljevstvo Magije

173
PZ 24:6 Neka se ne uzima u zalog œrvanj, ni gornji ni donji: ta time bi se
u zalog uzimao sam œivot.
PZ 24:7 Ako se naåe tko da otme koga izmeåu svoje braøe Izraelaca te
postupi s njim kao s robom ili ga proda, taj otmiçar neka se smakne!
Tako øeæ iskorijeniti zlo iz svoje sredine.
PZ 24:8 Javi li se guba, pazi da briœno drœiæ i vræiæ sve æto vas pouçe
levitski sveøenici. Drœite i vræite æto njima naredim.
PZ 24:9 Sjeøaj se æto je Jahve, Bog tvoj, uçinio Mirjami na putu kad ste
iziæli iz Egipta.
PZ 24:10 Kada bliœnjemu svome dajeæ bilo kakav zajam, nemoj ulaziti
u njegovu kuøu da mu uzmeæ zalog.
PZ 24:11 Stoj vani, a çovjek komu si dao zajam neka ti iznese zalog van.
PZ 24:12 A ako on bude siromah, nemoj lijegati s njegovim zalogom;
PZ 24:13 o zalasku sunca moraæ mu vratiti zalog da on mogne spavati
u svome ogrtaçu i tebe blagoslivljati. To øe ti biti dobro djelo pred Jahvom,
Bogom tvojim.
PZ 24:14 Nemoj zakidati jadnoga i bijednog najamnika, bio on tvoj
sunarodnjak ili doæljak iz kojega grada u tvojoj zemlji.
PZ 24:15 Svaki dan daj mu zaradu prije nego sunce zaåe, jer je siromah
i za njom uzdiæe. Tako neøe na te vapiti Jahvi i neøeæ sagrijeæiti.
PZ 24:16 Neka se oçevi ne osuåuju na smrt zbog sinova ni sinovi zbog
oçeva; neka svatko za svoj grijeh gine.
PZ 24:17 Ne izvrøi pravice doæljaku ni siroti i ne uzimaj u zalog haljine
udovici.
PZ 24:18 Sjeøaj se da si bio rob u Egiptu i da te odande izbavio Jahve,
Bog tvoj; zato ti nalaœem da ovu zapovijed vræiæ.
PZ 24:19 Kad œanjeæ œito na svojoj njivi pa zaboraviæ koji snop na njivi,
ne vraøaj se po njega; neka ostane doæljaku, siroti i udovici da te Jahve,
Bog tvoj, blagoslovi u svakom pothvatu ruku tvojih.
PZ 24:20 Kad jednom omlatiæ svoje masline, viæe iza sebe ne pretraœuj;
neka to ostane doæljaku, siroti i udovici.
PZ 24:21 Kad obereæ svoj vinograd, ne paljetkuj iza sebe; neka to bude
za doæljaka, sirotu i udovicu.
PZ 24:22 Sjeøaj se kako si bio rob u zemlji egipatskoj; zato ti nareåujem
da ovu zapovijed vræiæ.
PZ 25:1 Kad nastane svaåa meåu ljudima i doåu na sud da im se sudi,
neka se dade pravo onome koji je prav, a krivac neka se osudi.
PZ 25:2 Ako krivac zasluœi da bude iæiban, neka mu sudac naredi da
legne i tu pred njim neka mu odbroje onoliko udaraca koliko odgovara
njegovoj krivnji.
PZ 25:3 Do çetrdeset udaraca moœe mu se dati, ali ne viæe, da modrica
ne bi bila prevelika te se ne bi ponizio tvoj brat pred tobom kad bi mu
udarali viæe udaraca.
PZ 25:4 Ne zavezuj usta volu kad vræe.
Zakon levirata
PZ 25:5 Kad braøa stanuju zajedno pa jedan od njih umre a da nije imao
sina, œena pokojnoga neka se ne preudaje izvan kuøe, nego neka k njoj
pristupi njezin djever i uzme je sebi za œenu te izvræi djeversku duœnost.
PZ 25:6 A prvi sin koga ona rodi neka ostane na ime njegova pokojnoga
brata da njegovo ime ne izumre u Izraelu.
PZ 25:7 Ako, meåutim, onaj çovjek ne œeli da se oœeni svojom snahom,
onda njegova snaha neka doåe na vrata pred starjeæine i kaœe: ‘Neøe
djever moj da saçuva ime bratu svome u Izraelu; neøe da mi uçini
djeversku duœnost.’
PZ 25:8 Neka ga pozovu starjeæine njegova grada i pitaju. Bude li uporan
i kaœe: ‘Ne œelim se njom œeniti’,
PZ 25:9 neka njegova snaha k njemu pristupi na oçi starjeæine pa mu
skine s noge sandalu, pljune mu u lice i kaœe ove rijeçi: ‘Ovako se radi
çovjeku koji neøe da podigne doma svome bratu!’
PZ 25:10 Taj neka se prozove u Izraelu ‘Dom bosoga’.
Dodaci
PZ 25:11 Ako se dvojica potuku, pa œena jednoga poåe da izbavi svoga
muœa iz æaka onoga koji ga tuçe i pruœi ona svoju ruku i onoga uhvati za
sram,
PZ 25:12 odsijeci joj ruku i neka je ne saœaljuje oko tvoje.
PZ 25:13 U torbi nemoj nositi dvojak uteg, veøi i manji.
PZ 25:14 U svojoj kuøi opet nemoj drœati dvojaku efu: veøu i manju.
PZ 25:15 Neka ti je uteg potpun i toçan i neka ti je efa potpuna i toçna,
da dugo œiviæ na zemlji koju ti daje Jahve, Bog tvoj.
PZ 25:16 Ta Jahvi je, Bogu tvome, odvratan tko to çini, tko god çini
nepravdu.