Biblija Cr.1 - Sveto Kraljevstvo Magije

404
Neh 4:1 Kad su Sanbalat, Tobija, Arapi, Amonci i Aædoåani çuli da
napreduje popravljanje jeruzalemskih zidova - jer su se poçele zatvarati
pukotine - veoma se raœestiæe.
Neh 4:2 Zakleæe se svi zajedno da øe napasti Jeruzalem i da øe nas
smesti.
Neh 4:3 Mi smo tada zazvali Boga naæega i postavljali smo dnevnu i
noønu straœu da bismo zaætitili grad.
Neh 4:4 A Œidovi govorahu: “Snage su nosaçima klonule, a ruæevina je
mnogo: neøemo nikada stiøi sagraditi zida!”
Neh 4:5 A naæi neprijatelji rekoæe: “Uvuøi øemo se meåu njih prije nego
æto doznaju i opaze nas: tada øemo ih poubijati i tako osujetiti pothvat!”
Neh 4:6 A kad bi doæli Œidovi koji œive kraj njih, po deset bi nas puta
upozoravali: “Idu protiv vas iz svih mjesta u kojima stanuju!”
Neh 4:7 Postavili smo se u nizinama, iza zida i na goletima; rasporedio
sam narod po rodovima, s maçevima, kopljima i lukovima.
Neh 4:8 Kad sam vidio kako se boje, ustao sam i objavio velikaæima,
odliçnicima i ostalom narodu ovo: “Ne bojte se ovih ljudi! Mislite na
Gospoda, velikoga i straænoga, i borite se za svoju braøu, za sinove i
køeri svoje, za œene i kuøe svoje!”
Neh 4:9 Kad su naæi neprijatelji çuli da smo obavijeæteni i da je Bog
osujetio njihovu osnovu, mogli smo se vratiti k zidu, svaki svome poslu.
Neh 4:10 Ali je od toga dana samo polovica mojih momaka obavljala
posao, a ostali su drœali koplja, ætitove, lukove i oklope, a glavari stajali
iza doma Judina,
Neh 4:11 koji je gradio zid. I nosaçi tereta drœali su oruœje: jednom je
rukom svaki radio svoj posao, a u drugoj mu bilo oruœje.
Neh 4:12 Svaki je od graditelja, dok je radio, nosio maç pripasan uz bok.
Trubaç je stajao kraj mene.
Neh 4:13 Rekao sam velikaæima, odliçnicima i ostalom narodu: “Posao
je velik i zamaæan, a mi se rasuli po zidu, daleko jedni od drugih:
Neh 4:14 skupite se oko nas na mjesto gdje çujete glas trube, a Bog naæ
borit øe se za nas.”
Neh 4:15 Tako smo obavljali posao od rane zore do prvih zvijezda.
Polovica je bila naoruœana kopljima.
Neh 4:16 U to sam vrijeme joæ rekao narodu: “Svaki sa svojim slugom
neka noøi u Jeruzalemu: po redu øemo noøu straœariti, a danju raditi.”
Neh 4:17 Ni ja, ni moja braøa, ni moji momci, ni straœari koji su me pratili
nismo skidali svojih haljina, svatko je drœao pri ruci svoje oruœje.
Druætvene poteækoøe za Nehemije - Obrana njegove uprave
Neh 5:1 Velika se vika digla meåu ljudima i œenama protiv njihove braøe
Œidova.
Neh 5:2 Jedni su govorili: “Zalaœemo svoje sinove i køeri da bismo mogli
nabaviti pæenice te jesti i œivjeti.”
Neh 5:3 Drugi su govorili: “Zalaœemo svoja polja, vinograde svoje i kuøe
svoje da bismo mogli nabaviti pæenice za vrijeme gladi.”
Neh 5:4 Drugi su opet govorili: “Moramo uzaimati novac na polja svoja
i vinograde da bismo mogli isplatiti kraljeve namete.
Neh 5:5 Tijelo je naæe kao tijelo braøe naæe, sinovi su naæi kao i njihovi,
a mi moramo predavati u ropstvo svoje sinove i køeri; meåu naæim
køerima neke su veø robinje! A mi ne moœemo niæta jer polja naæa i
vinograde drœe drugi.”
Neh 5:6 Razljutio sam se veoma kad sam çuo njihovu viku i te rijeçi.
Neh 5:7 Poæto sam u sebi promislio, prekorio sam velikaæe i odliçnike
rijeçima: “Vi nameøete teret svojoj braøi!” I sazvao sam protiv njih velik
zbor.
Neh 5:8 I rekao sam: “Mi smo, koliko smo mogli, otkupili svoju œidovsku
braøu koja bijahu prodana poganima. A sada vi prodajete svoju braøu
da bismo ih otkupili!” Svi su æutjeli i nitko nije odgovorio.
Neh 5:9 Nastavio sam: “Nije dobro to æto çinite. Ne treba li da hodite u
strahu Boga naæega da se tako uklonimo ruglu neprijateljskih naroda?
Neh 5:10 I ja, i moja braøa, i moji momci davali smo im novaca i œita. Ali
smo im dug oprostili.
Neh 5:11 Vratite im i vi joæ danas njihova polja, vinograde, maslinike i
kuøe njihove i oprostite im postotak u novcu, u œitu, u vinu, u ulju, æto ste
im ga nametnuli.”
Neh 5:12 A oni odgovoriæe: “Vratit øemo; neøemo od njih niæta traœiti.
Uçinit øemo kako si rekao.” Tada pozvah sveøenike i naredih neka se
zakunu da øe uçiniti kako su obeøali.
Neh 5:13 Zatim istresoh skute svoje odjeøe govoreøi: “Neka Bog ovako
istrese iz vlastite kuøe i imanja svakog çovjeka koji se ne bude drœao
ovog obeøanja! Tako bio istresen i ispraœnjen!” A sav zbor odgovori