Biblija Cr.1 - Sveto Kraljevstvo Magije

38
Po 42:12 On øe im opet: “Ne, nego ste doæli da izvidite slaba mjesta ove
zemlje.”
Po 42:13 Nato oni uzvrate: “Nas, tvojih slugu, bijaæe dvanaestero braøe
- sinovi jednog oca, u zemlji kanaanskoj; najmlaåi je sad s ocem, a
jednoga viæe nema.”
Po 42:14 No Josip im dobaci: “Onako kako sam vam veø rekao: vi ste
uhode!
Po 42:15 Ovako øu vas iskuæati: odavde, tako mi faraona, neøete iziøi
ako vaæ najmlaåi brat ne doåe ovamo!
Po 42:16 Poæaljite jednoga izmeåu sebe da vam dovede brata, a vi
ostali u zatvor! Tako øu iskuæati vaæe rijeçi i vidjeti je li u vas istina ili nije.
Inaçe, tako mi faraona, vi ste uhode!”
Po 42:17 Potom ih baci u zatvor na tri dana.
Po 42:18 Treøi im dan reçe Josip: “Izvræite to, i ostat øete na œivotu, jer
sam ja çovjek bogobojazan.
Po 42:19 Ako ste poæteni, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a vi ostali
idite i nosite œito svojim izgladnjelim domovima.
Po 42:20 Poslije toga dovedite mi svoga najmlaåeg brata, tako da se
obistine vaæe rijeçi te da ne izginete.” Oni pristanu.
Po 42:21 Zatim je jedan drugom govorio: “Jao nama! Stiœe nas kazna
zbog naæega brata; gledali smo njegovu muku dok nas je molio za milost,
ali ga nismo usliæali. Stoga nas je ova nevolja snaæla.”
Po 42:22 Ruben im odvrati: “Zar vam nisam govorio: Ne ogreæujte se o
mladiøa! Ali vi niste sluæali. Sad se traœi raçun za njegovu krv.”
Po 42:23 Nisu znali da ih Josip razumije, jer su se s njim razgovarali
preko tumaça.
Po 42:24 On se od njih udalji te zaplaka. Opet se vrati i razgovaraæe s
njima. Onda izdvoji Æimuna izmeåu njih i naredi da bude svezan na
njihove oçi.
Po 42:25 Potom Josip zapovjedi da im vreøe napune œitom; da svakome
njegov novac metnu u vreøu i da im daju poputninu. Tako im uçine.
Po 42:26 Tada oni natovare œito na svoje magarce i krenu odande.
Po 42:27 Kad na prenoøiætu jedan od njih otvori svoju vreøu da nahrani
magarca, opazi svoj novac ozgo u vreøi.
Po 42:28 “Moj je novac vraøen!” - povika braøi. - “Evo ga u mojoj vreøi!”
Zadrhta srce u njima. Zgledaæe se, uplaæeni, i rekoæe: “Æto nam ovo
Bog uradi!”
Po 42:29 Doæavæi k svome ocu Jakovu u zemlju kanaansku, kazaæe mu
sve æto ih je snaælo.
Po 42:30 “Çovjek koji je gospodar one zemlje”, rekoæe, “oætro nam je
govorio i optuœio nas kao uhode.
Po 42:31 Poæteni smo ljudi, kazasmo mu, i nikad nismo bili uhode.
Po 42:32 Bilo nas je dvanaestero braøe, sinovi istog oca, ali jednoga
viæe nema, dok se najmlaåi sad nalazi s naæim ocem u zemlji kanaanskoj.
Po 42:33 Ali çovjek koji je gospodar one zemlje reçe nam: ‘Ovim øu
doznati da ste poæteni ljudi: ostavite jednoga brata kod mene, a vi ostali
uzmite æto vam treba za izgladnjele domove, pa idite.
Po 42:34 Onda mi dovedite svoga najmlaåeg brata, tako da znam da
niste uhode, nego poæteni ljudi. Poslije toga vratit øu vam vaæeg brata,
i vi øete se moøi slobodno kretati u ovoj zemlji.’”
Po 42:35 Kako su praznili svoje vreøe, svaki naåe u vreøi svoju kesu.
Opazivæi to, zapadoæe u strah - i oni i njihov otac.
Po 42:36 “Mene vi ostavljate bez djece!” - reçe im njihov otac. - “Josipa
je nestalo, Æimuna nema, a sad biste odveli i Benjamina. Sve se to na
me svaljuje!”
Po 42:37 Onda Ruben reçe svome ocu: “Ubij moja dva sina ako ti ga ja
natrag ne dovedem! Predaj ga u moje ruke, i ja øu ti ga vratiti!”
Po 42:38 “Moj sin neøe s vama!” - uzvrati on. - “Njegov je pravi brat veø
mrtav, a on je ostao sam. Ako bi ga na putu na koji øete poøi snaæla
nesreøa, u tuzi biste otpravili moju sijedu glavu dolje u Æeol.”
Drugi dolazak Jakovljevih sinova u Egipat
Po 43:1 Straæna glad pritisla zemlju.
Po 43:2 Kad su pojeli hranu koju bijahu donijeli iz Egipta, njihov im otac
reçe: “Idite opet i nabavite nam malo hrane.”
Po 43:3 Nato øe mu Juda: “Onaj nam je çovjek jasno rekao: ‘Ne smijete
preda me ako vaæ brat ne bude s vama.’
Po 43:4 Ako si, dakle, voljan s nama poslati naæega brata, mi øemo otiøi
dolje i kupit øemo ti œita.
Po 43:5 Ali ako njega ne pustiæ s nama, onda mi tamo i ne idemo, jer
nam je onaj zaprijetio: ‘Ne smijete preda me ako vaæ brat ne bude s
vama.’”