Biblija Cr.1 - Sveto Kraljevstvo Magije

184
Joæ 1:15 sve dok Jahve ne dade da poçinu i vaæa braøa, kao i vi, i dok ne
zaposjednu zemlju koju im daje Jahve, Bog vaæ. Tada se moœete vratiti
u zemlju koja vam pripada i koju vam je dao Jahvin sluga Mojsije, na
drugoj strani Jordana, prema istoku sunca.’”
Joæ 1:16 Oni odgovore Joæui: “Sve æto nam zapovjediæ, uçinit øemo, i
kuda nas god poæaljeæ, poøi øemo.
Joæ 1:17 Kao æto smo sluæali Mojsija, tako øemo se pokoravati i tebi.
Samo neka Jahve, Bog tvoj, bude s tobom kao æto bijaæe s Mojsijem!
Joæ 1:18 Tko se god usprotivi tvome glasu i ne posluæa tvojih rijeçi u
svemu æto mu zapovjediæ neka bude pogubljen. Samo ti budi odvaœan
i hrabar!”
Joæuine uhode u Jerihonu
Joæ 2:1 Joæua, sin Nunov, posla potajno iz Æitima dvojicu uhoda s
nalogom: “Idite, izvidite podruçje, osobito Jerihon.” Oni odu i stignu u
kuøu bludnice koja se zvala Rahaba i ondje prenoøe.
Joæ 2:2 To bude javljeno kralju jerihonskom: “Evo, stigoæe noøas ovamo
neki ljudi od sinova Izraelovih da izvide zemlju.”
Joæ 2:3 Tada kralj jerihonski poruçi Rahabi: “Izvedi ljude koji su doæli k
tebi, koji su uæli u tvoj dom, jer su doæli uhoditi svu zemlju.”
Joæ 2:4 Ali œena uze ona dva çovjeka, sakri ih i reçe: “Istina, ti su ljudi
doæli k meni, ali ja nisam znala odakle su.
Joæ 2:5 Kada se u sumrak zatvarahu gradska vrata, oni odoæe i ja ne
znam kamo su krenuli. Poœurite za njima jer ih joæ moœete stiøi.”
Joæ 2:6 A ona ih bijaæe izvela na krov i skrila pod netrveni lan æto ga je
ondje razastrla.
Joæ 2:7 I poœure se ljudi u potjeru za njima, prema Jordanu, sve do
prijelaza preko rijeke; a kad je potjera iziæla, zatvore se za njima gradska
vrata.
Sporazum izmeåu Rahabe i uhoda
Joæ 2:8 Dok joæ oni gore ne bijahu zaspali, popne se Rahaba k njima na
krov
Joæ 2:9 i reçe im: “Znam da vam je Jahve dao ovu zemlju, jer nas je sve
uhvatio strah od vas i prezaju od vas svi œitelji ovoga kraja.
Joæ 2:10 Jer çusmo kako je Jahve isuæio vodu Crvenoga mora pred
vama kada ste izaæli iz Egipta, i ono æto ste uçinili dvojici kraljeva amorejskih
s druge strane Jordana, Sihonu i Ogu, koje pogubiste.
Joæ 2:11 Kad smo çuli sve to, zastalo nam srce i nitko da smogne snage
da vam se suprotstavi jer Jahve, Bog vaæ - on je Bog gore na nebesima
i dolje na zemlji.
Joæ 2:12 Zakunite mi se, dakle, Jahvom da øete i vi uçiniti milost domu
oca moga, kao æto i ja uçinih milost vama, i dajte mi pouzdan znak
Joæ 2:13 da øete ostaviti na œivotu moga oca i moju majku, braøu moju
i sestre moje i sve njihovo i da øete nas izbaviti od smrti.”
Joæ 2:14 Odgovoriæe joj ljudi: “Œivotom svojim jamçimo za vas, samo
ako nas ne izdate. Kad nam Jahve dade zemlju, iskazat øemo ti milost
i vjernost.”
Joæ 2:15 Rahaba ih zatim spusti po konopu kroz prozor jer joj je kuøa
bila uz bedem i ona je do bedema stanovala.
Joæ 2:16 Joæ im reçe: “Poåite prema gori da vas potjera ne naåe i krijte
se ondje tri dana dok se progonitelji ne vrate, a onda idite svojim putem.”
Joæ 2:17 Ljudi joj odgovore: “Evo, ovako øemo ti ispuniti zakletvu kojom
si nas zaklela:
Joæ 2:18 kad uåemo u zemlju, posluœi se ovim znakom: priveœi ovu
crvenu vrpcu za prozor kroz koji nas spuætaæ i sakupi kod sebe, u kuøi,
svoga oca, i svoju majku, i svoju braøu, i svu svoju rodbinu.
Joæ 2:19 Tko god od vas stupi van preko praga tvoje kuøe, krv njegova
na glavu njegovu: nije krivnja na nama - sam je krivac svojoj smrti; a tko
ostane s tobom u kuøi, krv njegova neka padne na glave naæe - mi øemo
biti krivci ako ga se tko rukom dotakne.
Joæ 2:20 Ako pak izdaæ ovu naæu stvar, slobodni smo od zakletve kojom
si nas zaklela.”
Joæ 2:21 A ona odgovori: “Neka bude kako rekoste!” Tada ih pusti i oni
odoæe, a ona zaveza na prozor crvenu vrpcu.
Povratak uhoda
Joæ 2:22 Oni odoæe i doåoæe u goru i ondje ostadoæe tri dana dok se ne
vrati potjera; traœila ih je potjera na svim putovima, ali ih nije nigdje naæla.
Joæ 2:23 Tada se vrate i one dvije uhode: siåu s gore, prijeåu preko
rijeke i doåu k Joæui, sinu Nunovu, te ga izvijeste o svemu æto im se
dogodilo.
Joæ 2:24 I rekoæe Joæui: “Jahve nam je svu tu krajinu predao u ruke; sve
je njezine stanovnike uhvatio strah pred nama.”