Biblija Cr.1 - Sveto Kraljevstvo Magije

28
Po 31:53 Neka Bog Abrahamov i Bog Nahorov budu naæi suci!” Jakov
se zakune Bogom - Strahom svoga oca Izaka.
Po 31:54 Poslije toga Jakov prinese œrtvu na Glavici i pozva svoje ljude
da blaguju. Poslije objeda proveli su noø na Glavici.
Po 32:1 Ranim se jutrom Laban digne, izljubi svoje sinove i svoje køeri
te ih blagoslovi; onda se zaputi natrag u svoje mjesto.
Po 32:2 Jakov je putovao svojim putem, kad mu u susret izaåu anåeli
Boœji.
Po 32:3 Kad ih Jakov opazi, reçe: “Ovo je Boœje taboriæte!” Zato nazva
ono mjesto Mahanajim.
Jakovljeve pripreme za susret s Ezavom
Po 32:4 Jakov poæalje pred sobom glasnike svome bratu Ezavu u zemlju
Seir, u Edomsku pustaru,
Po 32:5 i naloœi im: “Ovako øete reøi mome gospodaru Ezavu: ‘Sluga
tvoj Jakov poruçuje ti: Boravio sam kod Labana i dosad se ondje zadrœao.
Po 32:6 Stekao sam goveda, magaradi, ovaca, sluga i sluækinja. Javljam
to svome gospodaru, ne bih li naæao naklonost u njegovim oçima.’”
Po 32:7 Glasnici se vrate Jakovu te mu reknu: “Bili smo kod tvoga brata
Ezava; on sam dolazi ti u susret sa çetiri stotine momaka.”
Po 32:8 Jakov se silno uplaæi. U zabrinutosti rastavi na dva tabora ljude,
stada, krda i deve æto ih je sa sobom imao.
Po 32:9 Raçunao je: ako Ezav naiåe na jedan tabor i napadne ga, drugi
bi se tabor mogao spasiti.
Po 32:10 Onda se Jakov pomoli: “O Boœe oca moga Abrahama! Boœe
oca moga Izaka! O Jahve, koji si mi naredio: ‘Vrati se u svoj rodni kraj,
i ja øu ti biti dobrostiv!’
Po 32:11 Nisam vrijedan sve dobrote koju si tako postojano iskazivao
svome sluzi. Ta samo sam sa svojim ætapom nekoø preæao ovaj Jordan,
a sad sam narastao u dva tabora.
Po 32:12 Izbavi me od æaka moga brata, od æaka Ezavovih! Inaçe se
bojim da bi mogao doøi i umlatiti i mene, i majke, i djecu.
Po 32:13 Ti si rekao: ‘Obilnim øu te dobrima obasipati i tvoje potomstvo
umnoœiti poput pijeska u moru koji se ne da prebrojiti zbog mnoœine.’”
Po 32:14 Ondje provede onu noø; a onda, od onog æto je imao pri ruci,
pripravi dar svome bratu Ezavu:
Po 32:15 dvjesta koza i dvadeset jaraca, dvjesta ovaca i dvadeset
ovnova;
Po 32:16 trideset deva dojilica s njihovim mladima; çetrdeset krava i
deset junaca; dvadeset magarica i deset magaraca.
Po 32:17 Stado po stado preda svojim slugama. Onda reçe svojim
slugama: “Idite preda mnom, ali drœite razmak meåu stadima!”
Po 32:18 A prvom izda naredbu rekavæi: “Kad te sretne moj brat Ezav pa
te upita: ‘Çiji si ti? Kamo ideæ? Çije je ovo pred tobom?’
Po 32:19 odgovori: ‘Tvoga sluge Jakova; ovo je dar koji æalje svome
gospodaru Ezavu; on je tamo za nama.’”
Po 32:20 Tako je naredio i drugome, pa treøemu i svima drugima koji su
iæli za stadima: “Ovo i ovako reci Ezavu kad ga sretneæ.
Po 32:21 Joæ mu dodaj: ‘A sluga tvoj Jakov i sam je za nama.’” Mislio je
naime: “Ako ga unaprijed udobrostivim darovima, a onda se s njim
suoçim, moœda øe mi oprostiti.”
Po 32:22 Tako darovi krenu naprijed, dok je on ostao one noøi u taboriætu.
Borba s Bogom
Po 32:23 One noøi on ustane, uzme svoje obje œene, obje svoje sluækinje
i svoje jedanaestero djece te prijeåe Jabok preko gaza.
Po 32:24 Prebacivæi njih na drugu stranu toka, prebaci zatim i ostalo æto
bijaæe njegovo.
Po 32:25 Jakov ostane sam. I neki se çovjek rvao s njim dok nije zora
svanula.
Po 32:26 Videøi da ga ne moœe svladati, ugane mu bedro pri zglobu,
tako da se Jakovu kuk iæçaæio dok su se rvali.
Po 32:27 Potom reçe: “Pusti me jer zora sviøe!” Ali on odgovori: “Neøu
te pustiti dok me ne blagosloviæ.”
Po 32:28 Nato ga onaj zapita: “Kako ti je ime?” Odgovori: “Jakov.”
Po 32:29 Onaj reçe. “Viæe se neøeæ zvati Jakov nego Izrael, jer si se
hrabro borio i s Bogom i s ljudima i nadvladao si.”
Po 32:30 Onda zapita Jakov: “Reci mi svoje ime!” Odgovori onaj: “Za
moje me ime ne smijeæ pitati!” I tu ga blagoslovi.
Po 32:31 Onom mjestu Jakov nadjene ime Penuel jer - reçe - “Vidjeh
Boga licem u lice, i na œivotu ostadoh.”
Po 32:32 Sunce je nad njim bilo ogranulo kad je proæao Penuel. Hramao
je zbog kuka.