Biblija Cr.1 - Sveto Kraljevstvo Magije

53
Izl 8:25 Nato odvrati Mojsije: “^im odem od tebe, zazvat øu Jahvu da
sutra nestane obada s faraona, njegovih sluœbenika i njegova puka. Ali
neka faraon viæe ne vara! Neka pusti narod da ide i prinese œrtvu Jahvi.”
Izl 8:26 Tako Mojsije ode od faraona i pomoli se Jahvi.
Izl 8:27 I Jahve uçini kako je Mojsije traœio: s faraona, s njegovih
sluœbenika i s njegova puka nestane obada - ni jedan jedini nije ostao.
Izl 8:28 Ali opet ukruti faraon srce svoje i ne dopusti narodu da ode.
Pomor stoke
Izl 9:1 Tada Jahve reçe Mojsiju: “Idi k faraonu i reci mu: ‘Ovako poruçuje
Jahve, Bog Hebreja: Pusti moj narod da ode i da mi ætovanje iskaœe.
Izl 9:2 Ako ga ne pustiæ, nego ga i dalje budeæ zadrœavao,
Izl 9:3 ruka Jahvina udarit øe straænim pomorom po tvome blagu æto je
u polju: po konjima, magaradi, devama, krupnoj i sitnoj stoci.
Izl 9:4 Razlikovat øe Jahve stoku Izraelaca od stoke Egipøana, tako da
niæta æto pripada Izraelcima neøe stradati.’”
Izl 9:5 Jahve je odredio i vrijeme, rekavæi: “Sutra øe Jahve izvesti ovo u
zemlji.”
Izl 9:6 Sutradan Jahve tako i uçini. Sva stoka Egipøana ugine, a od
stoke Izraelaca nije uginulo ni jedno grlo.
Izl 9:7 Faraon je istraœivao i uvjerio se da od izraelske stoke nije uginulo
ni jedno grlo. Ali je srce faraonovo ipak otvrdlo i nije pustio naroda.
Izl 9:8 Reçe Jahve Mojsiju i Aronu: “Zagrabite pune pregræti pepela iz
peøi, pa neka ga Mojsije pred faraonovim oçima baci prema nebu.
Izl 9:9 Od toga øe nastati sitna praæina po svoj zemlji egipatskoj, i na
ljudima øe i na œivotinjama izazivati otekline i stvarati çireve s kraja na
kraj Egipta.”
Izl 9:10 Tako oni uzeæe pepela iz peøi i doåoæe pred faraona. Onda
Mojsije rasu pepeo prema nebu, a otekline s çirevima prekriæe ljude i
œivotinje.
Izl 9:11 Ni çarobnjaci se nisu mogli pojaviti pred Mojsijem, jer su i
çarobnjaci, kao i ostali Egipøani, bili prekriveni çirevima.
Izl 9:12 Ali je Jahve otvrdnuo srce faraonu, pa on ne posluæa Mojsija i
Arona, kako je Jahve Mojsiju i rekao.
Tuça
Izl 9:13 Tada Jahve reçe Mojsiju: “Podrani ujutro, iziåi pred faraona i
reci mu: ‘Ovako poruçuje Jahve, Bog Hebreja: Pusti narod da ode i da
mi ætovanje iskaœe.
Izl 9:14 Ako ih ne pustiæ, sva zla svoja navalit øu ovaj put na te, na tvoje
sluœbenike i tvoj puk, tako da spoznaæ da nema nikoga na svoj zemlji
kao æto sam ja.
Izl 9:15 Da sam ruku svoju spustio i udario tebe i tvoj puk pomorom,
nestalo bi te sa zemlje.
Izl 9:16 Poætedio sam te da ti pokaœem svoju moø i da se hvali moje ime
po svoj zemlji.
Izl 9:17 Ali se ti previæe uzdiœeæ nad mojim narodom i prijeçiæ mu da ode.
Izl 9:18 Sutra u ovo doba pustit øu tuçu tako straænu kakve u Egiptu joæ
nije bilo otkad je postao do sada.
Izl 9:19 Zato naredi da pod krov utjeraju tvoje blago i sve æto je vani, na
otvorenu. Sve æto se naåe u polju, bilo çovjek bilo œivinçe, ne bude li
uvedeno unutra, poginut øe kad tuça zaspe po njima.’”
Izl 9:20 Faraonovi sluœbenici, koji su se pobojali Jahvina govora, utjeraju
svoje sluge i svoje blago unutra.
Izl 9:21 Oni koji nisu marili za Jahvinu prijetnju ostave vani i svoje sluge
i stoku.
Izl 9:22 Onda rekne Jahve Mojsiju: “Pruœi ruku prema nebu da udari
tuça po svoj zemlji egipatskoj: po ljudima, œivotinjama i svemu bilju u
zemlji egipatskoj.”
Izl 9:23 Mojsije diœe svoj ætap prema nebu. Jahve zagrmje i pusti tuçu i
munje sastavi sa zemljom. Sipao je Jahve tuçu po zemlji Egipøana.
Izl 9:24 Tuça je mlatila, kroz nju munje parale. Strahota se takva nije
oborila na zemlju egipatsku otkako su ljudi u njoj.
Izl 9:25 Tuça pobi po svem Egiptu sve æto je ostalo vani, ljude i œivotinje;
uniæti sve bilje po poljima i sva stabla poljska polomi.
Izl 9:26 Samo u goæenskom kraju, gdje su œivjeli Izraelci, nije bilo tuçe.
Izl 9:27 Faraon posla po Mojsija i Arona pa im reçe: “Ovaj put priznajem
da sam kriv. Jahve ima pravo, a ja i moj narod krivo.
Izl 9:28 Molite Jahvu da ustavi gromove i tuçu, a ja øu vas pustiti da
idete. Neøete viæe dugo ostati.”
Izl 9:29 “Kad iziåem iz grada”, reçe mu Mojsije, “diøi øu ruke prema
Jahvi, pa øe gromovi prestati, a ni tuçe viæe neøe biti, tako da znaæ da
zemlja pripada Jahvi.