Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju

pojačavao se u toku narednih dana uprkos mirovanju i analgeticima.
Materijal i metode: Objektivnim pregledom se ustanovio spazam paravertebralnih mišića u lumbalnom delu i ograničena
pokretljivost lumbalne kičme. Neurološki nalaz je bio uredan, lokalna bolna osteljivost u predelu desnog SI zgloba sa
prisutnom burzom veličine lešnika. Palpirao se napet i bolno osetljiv muskulus piriformis desno.
Rezultati: Urađene su osnovne laboratorijske pretrage kao i rtg L-S kime koji su bili u granicama normale, nakon čega je
urađena NMR koja je takođe bila uredna. Dodatnim pregledom dijagnostikuje se blokada desnog SI zgloba.Uradi se deblokada
zgloba nakon čega bol u lumbalnom delu i duž noge prestaje.Burza na SI zglobu kao i spazam m. piriformisa i dalje prisutni.
Indikuje se fizikalni tretman u trajanju od dve nedelje nakon čega je nalaz uredan.
Zaključak: Treba misliti i na blokadu SI zgloba pri pregledu deteta sa lumbalnim sindromom bez neurološkog deficita
OSTEOPOROZA
USMENA PREDAVANJA (US)
US 11.
DEPRESIJA KOD PREMENOPAUZNIH ŽENA - FAKTOR RIZIKA ZA OSTEOPOROZU
Milan Petronijević (1), Maja Ivković (2), Nataša Petronijević (3), Vladimir Paunović (2), Branislava Glišić (2), Dušan
Stefanović (2)
Klinika za reumatologiju, Vojnomedicinska akademija (1), Institut za psihijatriju Kliničkog centra Srbije (2), Institut za
biohemiju, Medicinski fakultet (3), Beograd
Uvod: Dosadašnja istraživanja o unipolarnoj depresiji kao faktoru rizika za osteporozu nisu uzimala u obzir menopauzu i
rezultirala su kontradiktornim podacima. Takođe je nerazjašnjeno da li lečenje depresije i hormonski status utiču na mineralnu
koštanu gustinu (BMD).
Cilj rada: Ispitivanje mineralne koštane gustine kod premenopauznih žena obolelih od unipolarne depresije.
Materijal i metode: Ispitivanjem su obuhvaćene 73 somatski zdrave žene u periodu premenopauze koje prema ICD-10 i DSM-
IV imaju dijagnozu rekurentnog unipolarnog depresivnog poremećaja najmanje dve godine. Kontrolnu grupu je činilo 47
premenopauznih zdravih žena. Zastupljenost uobičajenih faktora rizika za osteoporozu u obe ispitivane grupe bila je slična.
Merenje BMD je izvedeno DXA metodom na lumbalnoj kičmi i vratu butne kosti. U serumu su određene koncentracije
kortizola, prolaktina, estrogena i parathormona. Funkcionalni status je procenjivan na osnovu modifikovanog QUALEFFO 41
upitnika. U vreme ispitivanja sve bolesnice sa depresijom su bile na kontinualnoj terapiji sa jednim do četiri vrste lekova.
Rezultati: Bolesnice sa depresijom u odnosu na kontrolu na lumbalnoj kičmi i vratu butne kosti imaju statistički značajno nižu
BMD (1,00±0,13 vs 1,22±0,12, 0,82±0,12 vs 1,00±0,09), T-scor (-1,62±0,92 vs 0,09±0,69, -1,40±0,80 vs 0,16±0,97) i Z-scor
(-1,39±0,80 vs 0,20±0,73, -0,99±0,73 vs 0,26±0,95). Značajno je smanjena mineralizacija kostiju – BMC (g) na lumbalnoj
kičmi i vratu butne kosti kod žena obolelih od depresije u odnosu na kontrolu (51,52±9,03 vs 69,67±5,92, 26,30±4,56 vs
32,94±3,57). Dužina trajanja depresije je značajno povezana sa smanjenjem T-scor-a i Z-scor-a na oba mesta merenja (r=0,66 i
0,42 odnosno 0,70 i 0,66). Nije pokazana povezanost skora Hamiltonove skale depresije (HAMD) i rezultata
osteodenzitometrije. BMD, T-scor i Z-scor u obolelih od depresije izmenjeni su nezavisno od vrste terapije koja je bila
primenjena. Rezultati pokazuju da nema statistički značajne razlike u koncentraciji ispitivanih hormona i njihove povezanosti
sa rezultatima osteodenzitometrije. Skor HAMD je u značajnoj korelaciji sa skorom dobijenim popunjavanjem QUALEFFO-
41 (r=0,53).
Zaključak: Žene u periodu premenopauze koje boluju od unipolarne depresije imaju statistički značajno smanjenu mineralnu
koštanu gustinu u odnosu na zdrave žene. Smanjenje mineralne koštane gustine kod bolesnica sa unipolarnom depresijom
zavisi od dužine trajanja bolesti. Smanjenje mineralne koštane gustine kod bolesnica sa unipolarnom depresijom nije povezano
sa vrstom primenjene terapije ni sa promenama koncentracija ispitivanih hormona.